Vesti

2014
20
okt
Trening centar Pragma
Odr綼n seminar Odnosi s javno规u
Beograd
17. i 18. oktobar

U okviru edukativnog sektora, ‘’Pragma’’ je 17. i 18. oktobra realizovala dvodnevni seminar “Odnosi s javno规u’’. Trening je obuhvatio dve tematske oblasti, osnove odnosa s javno规u i javni nastup, uklju鑥ju鎖 prakti鑞e pristupe i studije slu鑑jeva. Predavanja iz oblasti odnosa sa javno规u odr綼o je Cvijetin Milivojevi, dok je predava na temu javnog nastupa bio Sa筧 Barbulovi, urednik Jutarnjeg i Beogradskog programa RTS-a. Polaznici seminara bili su: zaposleni u sektoru za odnose s javno规u u ministarstvima Vlade Republike Srpske, kao i PR menad緀ri profitnih organizacija.

2014
29
sep
Akademija socijaldemokratije na Pali鎢
Subotica, Beograd
Predavanje

Socijaldemokratska partija Srbije organizovala je tre鎢 po redu Akademiju socijaldemokratije, ovoga puta na Pali鎢, 27. i 28. septembra. Na seminaru su predavali eminentni stru鑞jaci iz oblasti politike i politi鑛ih ve箃ina, a polaznici su bili predstavnici vojvo餫nskih gradskih i op箃inskih odbora, i beogradskih op箃inskih odbora SDP Srbije.

Prvog dana seminara u鑕snici su imali prilike da 鑥ju predavanja Cvijetina Milivojevi鎍 na temu marketinga u politici, zatim dr 衞r餫 Vukovi鎍 i profesora Zorana Stojiljkovi鎍, koji su zajedni鑛i odr綼li predavanja na temu polti鑛og sistema i stanja socijaldemokratije danas, odnosno u kojoj su korelaciji izborni sistem i politi鑛o opredeljenje. Profesor Mihajlo Crnobrnja predavao je na temu te筴o鎒 pridru緄vnaja Srbije Evropskoj uniji. (www.sdpsrbije.rs)

2014
15
avg
Trening centar Pragma
Dvodnevni seminar Odnosi s javno规u
Beograd
Upis u toku!

Trening centar Pragma krajem septembra organizuje prvi u nizu dvodnevnih seminara ’’Odnosi s javno规u’’. Teme seminara bi鎒 dve oblasti: Osnove odnosa s javno规u i Javni nastup. Seminar je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menad緀rima za odnose s javno规u, portparolima, slu綽enicima sektora za odnose s javno规u i marketing, i svima ostalima koji 緀le da nau鑕 o PR - u i unaprede svoja znanja i ve箃ine iz ove oblasti. Predava鑙 su eksperti za PR, marketing, psihologiju i medije, kao i univerzitetski profesori i poznati novinari, sa liste predava鑑 Trening radionice za PR.

2014
18
jun
Prva samostalna izlo綽a slika u Beogradu
Otvorena izlo綽a Mine Todosijevi
Beograd
TraganjeTraganje

Prva samostalna izlo綽a akademske slikarke Mine Todosijevi pod nazivom "Traganje" ju鑕 je zvani鑞o otvorena i traja鎒 do 22. juna u galeriji TC ‘’Zira’’. Izlo綽u su otvorili slikarka ULUS-a Brankica A鎖movi Gr鑙 i vd direktora Doma omladine glumac Marko Stojanovi, uz kratak perfomans ruske umetnice Evgenie Trofim鑥k Veda. Izlo綽a ima humanitarni karakter, tako 箃o 鎒 prihod od prodaje slike "Mogu鎛osti i isku筫nja" biti upla鎒n kao pomo ugro緀nim ljudima iz poplavljenih podru鑚a Srbije.

2014
12
jun
Prva samostalna izlo綽a
''Traganje'' Mine Todosijevi
Beograd
17. juna izlo綽a slika

Prva samostalna izlo綽a akademske slikarke Mine Todosijevi, pod nazivom ‘’Traganje’’, bi鎒 otvorena u utorak 17. juna s po鑕tkom u 19 h u galeriji tr緉og centra Zira. Na izlo綽i 鎒 biti predstavljeno tridesetak slika na kojima je prikazano traganje za originalnim umetni鑛im izrazom, a pre svega uzbudljivo traganje za sopstvenom su箃inom. Izlo綽a 鎒 biti prodajnog karaktera i traja鎒 do nedelje, 22. juna.

Prihod od prodaje slike ‘’Mogu鎛osti i isku筫nja’’ bi鎒 upla鎒n kao pomo ugro緀nim osobama iz poplavljenih podru鑚a Srbije.

Akademski slikar Mina Todosijevi je ro餰na 1981. godine u Beogradu gde je zavr筰la Akademiju lepih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Stojanke 衞r餴. Izlagala je na izlo綽i "MREZZE" (okupljanje umetnika sa prostora biv筫 Jugoslavije) 2010. i 2011. godine u Beogradu. Bila je jedini predstavnik iz Srbije na "Parallax Art Fair" u Londonu oktobra 2013. godine. Njeni umetni鑛i radovi mogu se pogledati na sajtu www.artbymina.com.

Na slici: ''Morska ti筰na'', tehnika: ulje na platnu

2014
22
maj
Vatrosprem proizvodnja
Vatrogasno vozilo Smederevskoj Palanci
Beograd

Beogradsko preduze鎒 “Vatrosprem proizvodnja” uklju鑙la se u akciju pomo鎖 za poplavljene gradove tako 箃o je op箃ini Smederevska Palanka dato na upotrebu vatrogasno vozilo sa kompletnom novom nadgradnjom. Tako餰, hitno se reaguje u slu鑑jevima popravke "CanalJet" vozila koja su sada najneophodnija komunalnim preduze鎖ma.

" Trenutno spremamo ponudu za ameri鑛e “plutaju鎒” pumpe (koje bi trebalo da ima svaka op箃ina) kod kojih 鎒mo se odre鎖 kompletne na筫 zarade na njima”. Srednjoj poljoprivrednoj 筴oli u Svilajncu, koja je uspela da spasi stoku sa svoje ekonomije, poklonili smo kamion sena za ishranu tih 緄votinja. – izjavio je Dragi筧 Marinkovi, direktor “Vatrosprem proizvodnje”.

2014
21
maj
゛ba鑛a gra餰vinska operativa na bedemu odbrane od poplava
"Inter-kop" anga緊vao 130 kamiona i gra餰vinskih ma筰na
゛bac

゛ba鑛o preduze鎒 "Inter-kop" anga緊valo je svo raspolo緄vo ljudstvo, mehanizaciju i transportna sredstva za potrebe odbrane od poplava u op箃inama ゛bac, Bogati, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik i Kosjeri.

"Aktivirali smo 25 筶epera, pet buldo緀ra, sedam bagera, 鑕tiri skipa i osam utovariva鑑, odnosno ukupno vi筫 od 70 kamiona i 60 gra餰vinskih ma筰na na poslovima utovarivanja i transporta vre鎍 sa peskom. Po鑕v筰 od 14. maja, isporu鑕no je 110.000 upakovanih vre鎍 peska i 15.000m3 materijala za odbrambene nasipe a u poslovnom krugu na筰h kompanija spremno je jo 150.000m3 materijala za izradu nasipa i pristupnih puteva. Za pakovanje vre鎍 bili su anga緊vani i zatvorenici koji su uporedo sa dobrovoljcima i na筰m radnicima veoma uspe筺o izvr筧vali poverene zadatke" - izjavio je Rade Nikoli, direktor kompanije "Inter-kop".

Kompletan posao je obavljen u koordinaciji sa Kriznim 箃abom za vanredne situacije grada ゛pca. (Kraj)

2014
20
maj
"Inter-kop" anga緊vao 72 ma筰ne u odbrani ゛pca
゛bac

Gra餰vinsko preduze鎒 "Inter-kop" iz ゛pca i njeno zavisno preduze鎒 "Duma鑑" anga緊vale su svo raspolo緄vo ljudstvo, mehanizaciju i transportna sredstva za potrebe odbrane od poplava u op箃inama ゛bac, Bogati, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik i Kosjeri.

"Aktivirali smo 25 筶epera, 23 kamiona, pet buldo緀ra, sedam bagera, 鑕tiri skipa i osam utovariva鑑 na poslovima utovarivanja i transporta vre鎍 sa peskom. Po鑕v筰 od 14. maja, isporu鑕no je 110.000 upakovanih vre鎍 peska i 15.000m3 materijala za odbrambene nasipe a u poslovnom krugu na筰h kompanija spremno je jo 150.000m3 materijala za izradu nasipa i pristupnih puteva. Za pakovanje vre鎍 bili su anga緊vani i zatvorenici koji su uporedo sa dobrovoljcima i na筰m radnicima veoma uspe筺o izvr筧vali poverene zadatke" - izjavio je Rade Nikoli, direktor kompanije "Inter-kop".

Kompletan posao je obavljen u koordinaciji sa Kriznim 箃abom za vanredne situacije grada ゛pca.

2014
22
apr
''Vatrosprem'' vozila u zakup i na lizing
Beograd
Komunalna vozila

Preduze鎒 "Vatrosprem proizvodnja" iz Beograda omogu鎖lo je javnim preduze鎖ma u Srbiji da uzimaju komunalna vozila u zakup, a od idu鎒g meseca i na lizing.

Kompanija nudi komunalnim preduze鎖ma reparirana vozila za sme鎒, kao i nekoliko tipova vatrogasnih vozila u zakup u minimalnom trajanju od osam meseci.

Po鑕tkom maja bi鎒 potpisan ugovor sa jednom lizing ku鎜m, tako da 鎒 ova vozila mo鎖 i da se kupe na rok otplate od tri do pet godina, navodi se u saop箃enju kompanije.

"Vatrosprem" dodaje da su zbog krize i nesta筰ce novca javna komunalna preduze鎍 naj鑕规e prezadu緀na, a komunalna oprema dotrajala.

Sva polovna vozila "Vatrosprem proizvodnja" kupuje u ﹙edskoj, Nema鑛oj i Holandiji, to jest u onim zemljama koje u eksploataciji odli鑞o odr綼vaju vozila.

Kamionske 筧sije su, tako餰 u dobrom stanju, sa malo pre餰nih kilometara - vatrogasna do 50.000 kilometara a komunalna do 200.000 kilometara.

Prema re鑙ma direktora "Vatrosprem poizvodnje", Dragi筫 Marinkovi鎍, ta kompanija je na vozilima izvr筰la kompletnu defekta緐 i zamenila sve dotrajale delove, tako da se daje i garancija od godinu dana na kompletno vozilo.

Uz to se garantuje odr綼vanje takvih vozila u narednih 10 godina.

2014
06
mar
Beogradska otvorena 筴ola
Milivojevi o predstoje鎖m parlamentarnim izborima
Beograd
Predavanje na BO-u

Cvijetin Milivojevi, novinar i kolumnista brojnih listova u Srbiji, odr綼o je, na DAUS-u, specijalno predavanje studentima i studentkinjama XXI generacije i alumnistima i alumnistkinjama Odeljenja za napredne dodiplomske studije, pod nazivom „Predstoje鎖 parlamentarni izbori u Srbiji – za koga glasamo“, u 鑕tvrtak, 6. marta 2014. godine.

Studenti/kinje XXI generacije, kao i alumnisti/kinje prethodnih generacija imali su priliku da sa gospodinom Milivojevi鎒m razgovaraju o aktuelnoj politi鑛oj sceni u Srbiji, povodima za raspisivanje predstoje鎖h izbora, predizbornim i mogu鎖m postizbornim koalicijama. (www.bos.rs)

2014
28
feb
ISTRA甀VANJE ''NOVINAR VA PRIJATELJ'' ZA 2013. GODINU
Da鑙, Vu鑙 i Ljaji najkomunikativniji
Beograd
Novinar Va prijatelj 2013

Ivica Da鑙, Aleksandar Vu鑙, Rasim Ljaji (kao i svih 13 godina unazad), Zorana Mihajlovi, Ivan Tasovac, te Sa筧 Jankovi (za箃itnik gra餫na) i Sa筧 Radulovi – bili su najkomunikativniji dr綼vni i politi鑛i funkcioneri u Srbiji tokom 2013. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istra緄vanja „Novinar – Va prijatelj“ koje je, trinaesti put za redom, tokom decembra 2013. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.

Me饀 javnim li鑞ostima koje su tokom 2013. godine - prema mi筶jenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan na鑙n, promenile svoj imid u odnosu na prethodni period, prednja鑕 Aleksandar Vu鑙 i Jorgovanka Tabakovi, a slede - Boris Tadi i 萫domir Jovanovi.

Me饀 dr綼vnim i politi鑛im institucijama najbolje odnose s medijima imali su Poreska uprava Srbije, Poverenik za informacije od javnog zna鑑ja i Narodna banka Srbije, a od javnih preduze鎍 JP "Skijali箃a Srbije".

U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima Izdava鑛a ku鎍 "Laguna" i "MK Mountain resort".

Me饀 neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili Rukometni savez Srbije, Vaterpolo klub "Crvena zvezda" i organizaciju "Transparentnost Srbija".

U kategoriji predstavnika privrednih i neprivrednih organizacija, u komunikaciji s medijima, najvi筫 su se istakli portparol Hitne pomo鎖 Nada Macura, Vera Vida iz Centra za za箃itu potro筧鑑 i Miladin 〆varli iz Dru箃va agrarnih ekonomista.

Organizovani doga餫j koji je, prema mi筶jenju novinara, obele緄o pro筶u godinu u Srbiji jeste Svetsko prvenstvo u rukometu za 緀ne, odr綼no u na筼j zemlji.

Ovo su samo neki od rezultata istra緄vanja stavova vi筫 od 300 novinara srpskih medija, sprovedenog tokom decembra 2013. i januara ove godine. U tradicionalnom istra緄vanju “Novinar – Va prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih li鑞osti u vi筫 kategorija: dr綼vne institucije, politi鑛e organizacije, privredne i neprivredne organizacije, politi鑛e i ostale javne li鑞osti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.

2014
26
feb
Cvijetin Milivojevi najkolumnista po izboru NSPM
Beograd
Priznanje

Najbolji kolumnista u Srbiji, tokom 2013, prema izboru 鑑sopisa "Nova srpska politi鑛a misao", bio je Cvijetin Milivojevi (kolumne u dnevnim listovima "Danas" i "Na筫 novine").

U prvu petorku rangirani su jo: Miroslav Lazanski ("Politika"), Dragoljub 產rkovi ("Vreme"), Vojislav 產neti ("Ve鑕rnje novosti") i Dragoljub Petrovi ("Danas" i "Nedeljnik").

2014
21
feb
Cvijetin Milivojevi u finalu za nagradu "Slu綽enog glasnika"
Beograd
Nagrada Desimir To筰

甶ri "Slu綽enog glasnika" 鎒 u sredu, 26. februara u 11 sati, u Klubu - knji綼ri - galeriji "Glasnik" tajnim glasanjem odlu鑙ti ko je dobitnik nagrade za publicisti鑛u knjigu "Desimir To筰" izme饀 dvoje finalista, Maje Vukadinovi ("Zvezde supermarketa") i Ivana Iva鑛ovi鎍 ("Kako smo propevali").

Tako餰, na isti na鑙n 鎒 biti doneta odluka za istu nagradu u kategoriji najbolje kolumne, feljtona ili serije tekstova objavljenih u 2013. Me饀 kandidatima u naju緄 izbor su u筶i Cvijetin Milivojevi i Dragoljub Petrovi.

Pobednicima u obe kategorije bi鎒 odmah uru鑕ne i nagrade koje su za knjigu nov鑑na (200.000 din), a za kolumne, feljtone ili serije tekstova u pisanim ili elektronskim medijima nagrada je 箃ampanje knjige autora nagra餰nih tekstova u izdanju JP "Slu綽eni glasnik".

Odluku o laureatima done鎒 緄ri u sastavu: doc. dr Du筧n Pavlovi (predsednik), prof. dr Vladimir Vuleti i Petar Lazi. (Tanjug)

2014
20
jan
TR甀㏕E KOMUNALNIH I VATROGASNIH VOZILA
Srpski proizvodi vi筫struko jeftiniji
Beograd
Komunalna i vatrogasna vozilaKomunalna i vatrogasna vozila

Srbija se, poslednjih desetak godina, masovno orijentisala na uvoz tehnologije iz sveta, a naro鑙to iz Evrope, zapostavljaju鎖 doma鎢 privredu. Za to vreme je, na primer, uvezeno vi筫 od 500 "sme鎍ra" (kamiona za sakupljanje sme鎍), a da srpski proizvo餫鑙 nisu dobili ni 10 odsto tih poslova.

Poku筧鎒mo da na primeru rotacionog sme鎍ra, najslo緀nijeg tipa tih vozila, poka緀mo 箃a se de筧va kad se tako slo緀n proizvod uveze. Posle 鑕tiri-pet godina dolazi do tro筫nja osnovnog pokreta鑛og dela 鑙ja bi popravka, ako bi se vozilo odvezlo kod inostranog proizvo餫鑑, ko箃ala i do 30.000 evra. Po箃o nemaju tog novca, javna komunalna preduze鎍 u Srbiji, obi鑞o takvo vozilo stave van stroja.

O jednom takvom iskustvu svedo鑕 u "Vatrosprem proizvodnji":

- Pred Novu godinu smo bili u Kru筫vcu, gde su nam u tamo筺jem Javno-komunalnom preduze鎢, tra緄li da, sa kamionske 筧sije koja je jo bila u dobrom stanju, skinemo sme鎍rsku nadgradnju "koja bi bila prodata kao staro gvo攫e", a da na postoje鎢 筧siju nadgradimo cisternu za vodu - ka緀 Dragi筧 Marinkovi, direktor "Vatrosprem proizvodnje", na 鑙ji je predlog, rotaciona sme鎍rska nadgradnja koja je trebalo da ide na otpad, popravljena i to za mnogostruko manji iznos nego 箃o bi to ko箃alo u inostranstvu.

Takvi strani kamioni sme鎍ri u Srbiji se prodaju za 150-160.000 evra. Prema Marinkovi鎒vim re鑙ma, kada bi isto vozilo radili doma鎖 proizvo餫鑙, ono bi ko箃alo neuporedivo manje, kupcu bi servis uvek bio pri ruci, za sve 箃o je potrebno, pa bi se i eksploatacioni vek takvog sme鎍ra produ緄o na najmanje 10 godina. Direktor ove kompanije prime鎢je da se na zapadu politi鑑ri ozbiljno bore za svoju privredu, a kod nas je mnogo toga obrnuto. Razloga je, po mi筶jenju na筫g sagovornika, mnogo: od delovanja ekonomskim lobija, preko li鑞ih interesa do "kompleksa sirotinje koja bi da se vozi u mercedesu".

„Vatrosprem proizvodnja“ po鑙va na 65 godina dugoj tradiciji proizvodnje vatrogasne i komunalne opreme, za to vreme, proizvode鎖 sme鎍ra, izme饀 ostalog, vatrogasna vozila i sve ono 箃o se zove nadogradnja na kamionsku 筧siju.

2014
16
jan
"VATROSPREM PROIZVODNJA"
Specijalno vozilo za prevoz hlora
Beograd
Vatrosprem proizvodnja

"Vatrosprem proizvodnja" je, prva i jedina u isto鑞oj Evropi, osvojila proizvodnju vozila specijalne namene za prevoz hlora, u 鑕li鑞iim bocama pod pritiskom, za potrebe vodovoda.

Ova kompanija je, posle uspe筺e privatizacije "Vatrosprema" koji postoji jo od 1949. godine, samo u poslednjih nekoliko godina, naru鑙ocima u zemlji i inostranstvu, isporu鑙la desetine vatrogasnih, komunalnih i putarskih vozila. Re je o vozilima za ga筫nje po綼ra na stambenim i poslovnim objektima i za aerodrome; za pranje i polivanje ulica, za odvoz sme鎍, 鑙规enje slivnika, za pro鑙规avanje kanalizacije; cisterne za prevoz goriva, kipere, raonike za sneg; kao i protivpo綼rnih aparata i opreme.

"Vatrosprem proizvodnja" je danas proizvo餫 vatrogasne i komunalne opreme sa najve鎖m iskustvom i renomeom u Srbiji, uz to i jedini ovla规en za poslove skladi箃enja i distribucije, kao i za servisiranje halonskih instalacija i aparata u skladu sa doma鎖m propisima i odredbama me饀narodnih ugovora koje je potpisala na筧 zemlja.

2013
29
nov
Ve鑕rnje novosti, 28.11.2013.
Privrednici: Srbija ima 箃a da ponudi
Beograd
Interakcija privrede i medija

Forum "Interakcija privrede i medija" u okviru akcije "Partner Novosti" okupio brojne privrednike i stru鑞jake. Ukaziva鎒mo na probleme u ekonomiji i predlagati re筫nja, ka緀 Ratko Dmitrovi

VRA艫NJE poverenja u srpski proizvod, konkretni problemi u doma鎜j proizvodnji, kako na筰 brendovi mogu da konkuri箄 velikim svetskim imenima, koja sve vi筫 zauzimaju na筫 tr緄箃e, kao i kako podsta鎖 proizvodnju i poja鑑ti zdravu konkurenciju i izvoz. To su bile teme foruma "Interakcija privrede i medija" odr綼nog u 鑕tvrtak, koju je u okviru svoje akcije "Partner Novosti" organizovao na list u godini velikog jubileja - 60 godina od objavljivanja prvog broja.

U beogradskom hotelu "Metropol" okupili su se doma鎖 privrednici iz 50 preduze鎍, kao i stru鑞jaci iz razli鑙tih oblasti. Cilj skupa nije bio upoznavanje, bolje razumevanje i unapre餰nje saradnje privrede i medija, ve i razvoj privrede Srbije. Jer, upravo je promocija doma鎖h proizvoda jedan od na鑙na da se srpska ekonomija oporavi i iza餰 iz dugotrajne krize.

Ratko Dmitrovi, glavni i odgovorni urednik i generalni direktor Kompanije "Novosti", istakao je da na list stvara jedan na鑙n komunikacije koji 鎒 se pretvoriti u tradiciju.

- Mi smo jedina dnevna novina koji svakog dana ima dve strane posve鎒ne ekonomiji - naglasio je Dmitrovi. - I sami vidite da na tr緄箃u, dolazi do jednog ubrzanog pogor筧nja trenda u dnevnoj 箃ampi i potpunog pretvaranja u tabloide. Mi to ne鎒mo uraditi, zadr綼鎒mo ovaj pristup, ovu koncepciju. Verujte mi da se tu ni箃a ne gubi, ve naprotiv, sve vi筫 ljudi prepoznaje i shvata da ono 箃o je suprotno od ovoga u ure餴va鑛om smislu, nije novinarstvo. Poku筧鎒mo na sve mogu鎒 na鑙ne da otklonimo i one najmanje primese da neko ka緀 da se ovo pojavilo u novinama samo zato 箃o je incidentno, tira緉o. I dalje 鎒mo se temeljno i tematski baviti ekonomijom. Sa sagovornicima, sa ukazivanjem na lo筫 strane, ali i predlozima 箃a bi trebalo da se uradi.

㏕RUDLE U DUBAIU IZ "Medele" u Vrbasu, koja je u鑕stvovala u akciji "Partneri Novosti", u trenutku kad proslavlja 38 godina poslovanja, sti緐 novi uspesi. Fabrika konditora iz Vrbasa izvozno je orijentisana, oko 40 odsto proizvednje izvozi na okolna tr緄箃a, ali i u ﹙edsku, Nema鑛u, Holandiju, ﹙ajcarsku, Ameriku... - Po鑕la je proizvodnja i prodaja 箃rudlica za Dubai, prezadovoljni su i tra緀 nove koli鑙ne - isti鑕 Olivera Verac, generalni direktor fabrike "Medela". - Potpisan je i ugovor sa novom avio-kompanijom "Air Serbia", 箃o zna鑙 da 鎒 se na筫 箃rudlice, ubudu鎒, nalaziti i u njihovom keteringu. Najnoviji proizvodi koji osvajaju doma鎒 i inostrano tr緄箃e su "鑟ko" 箃rudle sa narand緊m, ali i druga peciva, va緉a za decu, pre svega, zbog vitaminskog sastava.

Rade Vidakovi, izvr筺i direktor marketinga Kompanije "Novosti", rekao je da se u medijima o ekonomiji mnogo manje govori, da su ispred nje 鑑k i estradne teme, kao i crna hronika, sport, politika...

- Svesni smo 鑙njenice da nas otvoreno tr緄箃e izla緀 velikoj konkurenciji stranih proizvoda i ba zbog toga je va緉o da dobrom saradnjom ostvarimo tr緄筺u pobedu - smatra Vidakovi. - Stalno smo "bombardovani" podacima o porastu korisnika interneta i novog na鑙na ogla筧vanja, ali jedan od dokaza da ovaj vid komunikacije nije preuzeo vode鎢 poziciju, jeste porast tira綼 "Novosti" za pet odsto u odnosu na pro筶u godinu. Ogla筰va鑙 dobro znaju da bi ono 箃o 箃ampani mediji objave na pola strane, u elektronskim moglo da stane u prilog od 30 minuta, a to je za TV nezamislivo, jer objave traju po minut ili dva. A reklama mnogo ko箃a. Svi partneri "Novosti" ima鎒 ubudu鎒 na箄 podr筴u, a svojim primerom 緀limo da damo pravac ostalim medijima da se vi筫 bave ekonomskim temama i da daju podr筴u doma鎜j privredi.

Vesna Vlatkovi, marketing i PR menad緀r "A hotela", u 鑙jem sastavu posluje i suboti鑛i "Pionir", napominje da saradnja medija i privrede podrazumeva gradnju uzajamne reputacije.

- Dobra saradnja podrazumeva ozbiljan pristup sa obe strane - ka緀 Vlatkovi鎒va. - Odgovornost pi-ara u privredi je da odli鑞o zna kako njegov privredni subjekt posluje i da zna 箃a je za medije. Va緉o je i da informacija odgovara pravom stanju stvari i da vest bude plasirana tek kada se odre餰ni kvalitet izgradi. Ako nije tako i ako se dela pre vremena, to uru筧va privredu.

Latinka ﹐筰, savetnik generalnog direktora "Invej grupe", isti鑕 da je saradnja sa ozbiljnim novinama poput "Novosti" va緉a, s obzirom na to da me饀 doma鎖m pisanim medijima tabloidi zauzimaju sve vi筫 mesta, pa je sve te緀 da se doma鎍 javnost objektivno informi筫 o situaciji na doma鎒m i inostranom tr緄箃u.

- Mi smo preko va筫g lista imali veliku mogu鎛ost da se predstavimo i pribli緄mo jednom velikom broju, nadam se, na筰h budu鎖h potro筧鑑 - nagla筧va Aleksandar Rajevac, generalni direktor "Valjevske pivare". - Efekata u ovom trenutku jo nema, to je postupak koji mora da traje. Nadamo se da 鎒mo ih uskoro procenjivati.

I "Viktorija grupa" podr綼va svaku inicijativu koja nastoji da uspe筺e doma鎒 kompanije u鑙ni zna鑑jnijim na tr緄箃u regiona i Evrope.

- Smatramo da Srbija zaista ima 箃a da ponudi - brendove i proizvode iz razli鑙tih oblasti koji imaju tradiciju i kvalitet na nivou koji zadovoljava najvi筫 svetske standarde. Na筧 kompanija spada u najve鎒 neto izvoznike u Srbiji, a proizvode plasiramo u 40 zemalja 筰rom sveta, od 鑕ga 鑑k 80 odsto ukupnog izvoza odlazi u Evropsku uniju - ka緀 Tamara Ko箃ro iz "Viktorije grupe".

U 鑑鑑nskoj kompaniji "Vapeks" ka緐 da je akcija "Novosti" imala neverovatan efekat. Branislav Radoji鑙, marketing menad緀r ove kompanije, ka緀 da su gra餫ni dolazili sa ise鑛om iz "Novosti" i tra緄li njihove du筫ke "s dream". On ka緀 da ih profesionalnost i ozbiljnost na筫 ku鎒 podsti鑕 da se vezuju samo za takve medije, jer imaju 箃a da ponude i 鑙me da se pohvale.

KOM㊣JE NAM NEDAJU DA RADIMO VLASNIK i direktor kompanije "Biomelem" Zoran Ili smatra da je akcija "Novosti" izuzetno va緉a, kao i da bi iz nje trebalo da proistekne jedna vrsta strate筴e podr筴e doma鎜j privredi. - 甧limo da se sa doma鎖m proizvo餫鑙ma ujedinimo oko ovakvih i sli鑞ih akcija, naro鑙to oko izvoznih strategija - rekao je Ili. - Srbija mora da se okrene sopstvenoj proizvodnji. Neprestano gubimo ekonomsku utakmicu sa Hrvatskom i na to pristajemo. Otvorili smo 筰rom svima vrata, a mi na hrvatsko i slovena鑛o tr緄箃e ne mo緀mo da u餰mo. Bez obzira na vrhunski kvalitet. Hrvati jednostavno 箃ite svoj brend.

- Izuzetno nam je drago 箃o smo bili deo akcije "Novosti", jer kao kompanija posve鎒na o鑥vanju srpske tradicije nastojimo da promovi筫mo najbolje proizvode iz Srbije - ka緐 u "Somboledu". - Na筫 partnerstvo sa "Ve鑕rnjim novostima" datira iz davne 1968. godine, kada je na konkursu upravo ovog dnevnog lista kompanija "Somboled" dobila svoje prepoznatljivo ime.

Gosti ju鑕ra筺jeg foruma bile su i kolege iz najtira緉ijeg dnevnog lista u BiH "Dnevni avaz". Direktor marketinga Alen Ke筫tovi smatra da su bolje veze privrede i medija veoma bitne, posebno u situaciji kada se ekonomija, a sa njom i 緄vot ljudi suo鑑va s velikim problemima.

ZVATI STRANCE, HRABRITI NA〦

DIREKTOR PR agencije "Pragma" Cvijetin Milivojevi ka緀 da se na promociju doma鎒 privrede svugde u svetu gleda blagonaklono, jer je normalno da svako promovi筫 svoje doma鎒 potencijale.

- Kod nas se to 鑕sto smatralo retrogradnim i sizifovski je posao - smatra Milivojevi. - Ideju sli鑞u ovoj koju danas imaju "Novosti" imali su jo 1935. godine na筰 sunarodnici koji su pokrenuli list "Svoje svome", a njihov propagandni slogan je bio "Tu餫 ruka svrab ne 鑕筫". Sve ovo se mo緀 primeniti i danas. Stranim investitorima treba da omogu鎖mo gostoprimstvo, ali bi trebalo da osna緄mo na筫 proizvo餫鑕. Novinarskom tekstu objavljenom u "Novostima" veruje se pet do deset puta vi筫 nego pla鎒noj reklami ili oglasu. Kod "Novosti" mi se dopada 箃o mogu da ih 鑙taju i 鑟banice na Durmitoru i akademici u Beogradu.

POLITI華RI IMAJU ㏕A DA NAU菶

DRAGOLjUB Raji, direktor Unije poslodavaca, ka緀 da poslodavcima mnogo zna鑙 da mediji govore istinu o stanju u privredi, jer bez 鑙njenica i re筧vanja konkretnih problema ne mogu sti鎖 do napretka.

- Oni nam poma緐 da neke stvari koje su velika prepreka u poslovanju do饀 do Vlade Srbije, izvr筺e vlasti i do politi鑑ra - smatra Raji. - Tokom 2009. i 2010. godine, kada je mlada generacija novinara stigla u "Novosti", oni su do筶i na praksu u Uniju poslodavaca Srbije i posle toga su napravili niz tekstova i u mnogim stvarima nam pomogli. Da su tako dolazili politi鑑ri i da su imali toliko sluha za na筫 probleme, ne bi celo dru箃vo bilo u ovako velikoj krizi.

2013
03
okt
"Kuda ide Srbija" u Doboju
Doboj
Predavanje

"Kuda ide Srbija" - bila je tema predavanja koje je, u Centru za kulturu i obrazovanje Doboj, u 鑕tvrtak, 3. oktobra 2013, odr綼o direktor PR agencije "Pragma" Cvijetin Milivojevi. U prepunoj sali CzKiO Doboj, Cvijetin Milivojevi je govorio o unutra筺jopoliti鑛oj sceni Srbije u svetlu evrointegracija i dogovora u vezi s Kosovom.

2013
20
jun
Gra餰vinska kompanija "Inter-kop"
''Dan otvorenih vrata'' za novinare
゛bac - Vladimirci
Inter-kopInter-kop

Gra餰vinska kompanija "Inter-kop" iz ゛pca organizovala je tre鎢 godinu za redom tradicionalni "Dan otvorenih vrata" za novinare beogradskih i 筧ba鑛ih medija. Novinari su tom prilikom posetili upravnu zgradu "Inter-kopa" u ゛pcu, gde je odr綼na i zvani鑞a konferencija za novinare, na kojoj su glavne teme bile: aktuelni poslovi, te筴o鎒 i planovi „Inter-kopa“, radovi u Kazahstanu i najava u鑕规a u radovima na Koridoru 11 – Jadranska magistrala. Nakon konferencije za medije novinari su obi筶i salon automobila "I.S.N. Automotive", deo "Inter-kopove" grupe, kao i kamenolom Jazovnik koji se nalazi na teritoriji op箃ine Vladimirci. U sklopu dru緀nja s novinarima menad緈ent kompanije organizovao je i posetu novinara manastiru Kaona iz XIV veka, zadu綽ini Ikonije, sestre Milo筧, sme箃enom u blizini sela Draginje (op箃ina Vladimirci) na putu ゛bac-Valjevo.

2013
20
jun
''Inter-kop'' dogovorio reprogram duga
゛bac
Poslovanje

Gra餰vinska kompanija ’’Inter-kop’’ iz ゛pca dogovorila je reprogram duga sa pojedinim bankama na 15 godina sa godi筺jom kamatnom stopom od 4 odsto i sa grejs periodom od godinu dana i dve godine. Kra鎖 grejs period predvi餰n je za dugovanja prema zaposlenim i dobavlja鑙ma, dok se grejs period od dve godine odnosi na dugovanja prema bankama. Program reprogram duga prihvatilo je 70 odsto poverilaca, a uskoro se o鑕kuje realizacija ovog plana koji uklju鑥je i program rekonstruisanja preduze鎍.

Kompaniju ’’Inter-kop’’ u poslednje dve godine odr綼le su doma鎒 banke dok su strane banke iza筶e iz finansiranja doma鎒 gra餰vinske industrije, kreditno podr綼vaju鎖 isklju鑙vo strane firme – ka緀 vlasnik kompanije ’’Inter-kop’’ Rade Nikoli. ’’Problem je 箃o se za ve鎒 poslove i u鑕规e na tenderima ne mogu dobiti bankarske garancije zbog 鑕ga je neophodno da se formira Razvojna banka koja bi pomogla kompletnu gra餰vinsku industriju.’’ – napominje Rade Nikoli. Drugi najve鎖 generator ozbiljnih poroblema u poslovanju kompanije je veliko ka筺jenje u naplati izvedenih radova na skoro svim projektima gde je investitor dr綼va Srbija i AP Vojvodina

Dr綼va duguje direktno ’’Inter-kopu’’ 15 miliona evra, a u avgustu pro筶e godine od kada je kompanija u prinudnoj blokadi taj dug je iznosio 25 miliona evra. Pre blokade ’’Inter-kop’’ je zapo筶javao 2500 ljudi, a danas ima tri puta manje zaposlenih, odnosno 700 radnika. Usled svetske ekonomske krize poslednjih pet godina pao je obim investicija u infrastrukturu na筫 zemlje, a samim tim i sposobnost kompanije za uredno servisiranje kreditnih obaveza, a kamate na pojedina dugovanja iznosila su i do 25 odsto na godi筺jem nivou

2013
12
jun
Dvodnevni seminar - prijave u toku!
Beograd

‘’Trening centar Pragma’’ organizuje dvodnevni seminar “JAVNI NASTUP ili kako da osvojite publiku i kako da ovladate ciljnim javnostima“, 5. i 6. jula 2013. godine. Upis je u toku, a svi zainteresovani polaznici mogu da se prijave najkasnije do 1. jula.

Trening je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menad緀rima za odnose s javno规u, portparolima, odnosno onima koji naj鑕规e nastupaju u javnosti, prvenstveno u medija masovnog komuniciranja, predstavnicima sportskih i institucija kulture, udru緀nja gra餫na i nevladinih organizacija, politi鑑rima - funkcionerima lokalne i dr綼vne uprave – koji 緀le da unaprede svoj nastup u javnosti i svima onima koji nameravaju da se kandiduju na slede鎖m parlamentarnim i lokalnim izborima. Program Treninga obuhvata 鑕tiri tematske oblasti: proces komuniciranja odnosno proces politi鑛og komuniciranja, osnove odnosa s javno规u, neverbalno komuniciranje i prakti鑑n pristup javnom nastupu.

2013
05
jun
Du筧n Ga餫nski dobitnik druge nagrade
Beograd
Me饀narodni salon karikature - Zemun 2013

Karikaturista Du筧n Ga餫nski, saradnik PR agencije Pragma, dobitnik je druge nagrade na ovogodi筺jem 18. me饀narodnom salonu karikature "Zemun 2013". 甶ri je dodelio prvu nagradu Darku Drljevi鎢 iz Crne Gore, dok je tre鎍 nagrada pripala karikaturisti Kamilu Javuzu iz Turske. Tema ovogodi筺jeg salona bila je “Opasnost: korupcija!”, a u selekciji su se na筶i radovi 108 karikaturista iz 64 dr綼ve sa svih kontinenata. Ceo projekat se odr綼va pod pokroviteljstvom ambasade Kraljevine Norve筴e u Srbiji, u 鑙je ime je postavku od 120 radova u galeriji ‘’Stara kapetanija’’ otvorio Ivan Kuzminovi. Izlo綽a ovogodi筺jeg zemunskog Salona prethodno je gostovala u Herceg Novom (Crna Gora) i u srpskim gradovima Kikinda, Sombor, 萢鑑k i Zaje鑑r, gde je privukla veliku pa緉ju publike.

Foto: Nagra餰na karikatura (autor Du筧n Ga餫nski)

2013
22
maj
Istra緄vanje:''Dostupnost beogradskih op箃ina na Internetu''
Manjak dvosmerne komunikacije s gra餫nima
Beograd
Beogradske op箃ine na internetu

Ve鎖na sajtova beogradskih op箃ina ne omogu鎍va efikasnu dvosmernu komunikaciju gra餫na sa predstavnicima svojih lokalnih vlasti, ali zato nudi veoma raznovrsnu dostupnost informacija o aktivnostima lokalne samouprave – pokazuje analiza koju je, na bazi zvani鑞ih internet stranica svih 17 op箃ina u prestonici, realizovala PR agencija „Pragma“.

Na zvani鑞im sajtovima beogradskih op箃ina, u glavnom meniju, opciju „kontakt“ u cilju predstavljanja osnovnih kontakt informacija ima 12 op箃ina, dok je pet op箃ina uop箃e nema. Me饀 kontakt informacijama naj鑕规e su navedeni adresa op箃ine, telefon centrale i op箃i e-mail. Osim tih centralnih podataka, prednja鑕 kontakt podaci predsednika op箃ina, zamenika i njihovih pomo鎛ika (telefon i e-mail) kao nosilaca lokalne vlasti.

Op箃ine koje nemaju kontakt podatke unutar glavnog menija, naj鑕规e te podatke imaju unutar drugih ponu餰nih opcija, me饀 kojima su: imenik, op箃inska vlast, op箃insko rukovodstvo, predsednik op箃ine, korisni telefoni, servis za gra餫ne, “pitajte predsednika” ili na dnu stranice sajta. Na takvim internet prezentacijama gra餫nima je znatno te緀 prona鎖 osnovne kontakt podatke odnosno telefone nadle緉ih slu綽i, predsednika op箃ine, zamenika, pomo鎛ika i op箃inske uprave.

Postoje i pozitivni primeri pojedinih op箃ina koje su, pored uobi鑑jenog opcionog i jasnog uo鑜jivog kontakta, ponudile i vi筫 drugih kanala za komunikaciju sa gra餫nima, kao 箃o su call centar, “pitajte predsednika”, “gra餫nin inspektor”, servisi sa slanjem SMS i MMS poruka do dru箃venih mre綼 Facebook i Twiter. Mogu鎛ost komuniciranja preko dru箃venih mre綼 pru綼 筫st op箃ina: Novi Beograd, Rakovica, Zvezdara, Vra鑑r, Obrenovac, Sur鑙n i Grocka. Opciju komunikacije putem Youtube kanala imaju op箃ine Vra鑑r, Rakovica, Obrenovac i Grocka, dok je blog specifi鑑n za Vra鑑r i Zemun.

Sa stanovi箃a dostupnosti informacija na sajtu za potrebe osoba sa invaliditetom jedino je op箃ina Zvezdara postavila informaciju o op箃ini na znakovnom jeziku. Sa druge strane, samo je op箃ina Vra鑑r omogu鎖la deo informacija na sajtu na engleskom jeziku.

Va綼n segmenat u komunikaciji op箃ine s gra餫nima, ali i svim ostalim javnostima, jesu op箃inski 鑑sopisi, koje je na svojim internet stranama predstavilo pet op箃ina (Savski venac, Stari grad, Palilula, Rakovica i Barajevo), dok informator o radu ima ve鎖na op箃ina, ta鑞ije samo dve op箃ine (Sopot i Grocka) ga nemaju na svojim zvani鑞im sajtovima. Op箃ine Rakovica i Stari grad su postavile kontakt podatke svojih PR slu綽i ili odseka za informisanje i odnose s javno规u, dok Vra鑑r i 萿karica imaju kontakt podatke namenjene isklju鑙vo medijima.

2013
17
apr
POPUST! - Priru鑞ici za novinarstvo i politi鑛o komuniciranje
Beograd
LiteraturaLiteratura

STARO KAO NOVO

Dobri STARI

Bukvari novinarstva i politi鑛e komunikacije

za samo 299 NOVIH (ili starih) dinara po primerku

Novinarstvo za po鑕tnike – po鑕tnica za novinare:

Knjiga „PUTNICI LUDOG TRAMVAJA“

(prire餴va鑙: Ivan Mr餰n, 衞ko Kesi i Slavi筧 Leki; izdanje „Vreme knjige“)

Kako komuniciraju politi鑑ri - „iz prve ruke“:

Knjiga „NA PRVU LOPTU – politi鑛o komuniciranje u Srbiji od 1990 – 2007“

(autor: Cvijetin Milivojevi)

Knjige mo緀te nabaviti u agenciji „Pragma“: Resavska 28/VI (Dom novinara Srbije), Beograd, tel. 011/3243-318

2013
16
apr
Ivan Mr餰n dobitnik Nagrade grada Beograda u oblasti novinarstva
Beograd
Priznanje

Na sve鑑noj sednici Skup箃ine grada, kojom su zapo鑕ti Dani Beograda, danas su dodeljene Nagrade grada Beograda najboljima me饀 Beogra餫nima u 19 razli鑙tih oblasti.

U oblasti novinarstva nagradu je dobio Ivan Mr餰n, urednik "Blica" za kreativan doprinos u informisanju gra餫na glavnog grada.

Ivan Mr餰n je dugogodi筺ji predava u Pragminoj ‘’Trening radionici za PR i odnose s medijima’’. Bio je direktor "Borbe" i nedeljnika "Vreme" i glavni i odgovorni urednik "Na筫 borbe", urednik u "Dugi" i "Danasu". Predavao je na vi筫 edukacija iz oblasti novinarstva i medija.

2013
15
apr
Trening centar Pragma
Dvodnevni seminar 7. i 8. jun
Beograd
Javni nastup

U okviru edukativnog sektora, Pragma organizuje dvodnevni trening seminar “JAVNI NASTUP ili kako da osvojite publiku i kako da ovladate ciljnim javnostima“ koji 鎒 se odr綼ti 7. i 8. juna 2013. godine. Upis je u toku i svi zainteresovani polaznici mogu da se prijave najkasnije do 31. maja.

Trening je namenjen ljudima iz sveta biznisa, menad緀rima za odnose s javno规u, portparolima, odnosno onima koji naj鑕规e nastupaju u javnosti, prvenstveno u medija masovnog komuniciranja, predstavnicima sportskih i institucija kulture, udru緀nja gra餫na i nevladinih organizacija, politi鑑rima - funkcionerima lokalne i dr綼vne uprave – koji 緀le da unaprede svoj nastup u javnosti i svima onima koji nameravaju da se kandiduju na slede鎖m parlamentarnim i lokalnim izborima. Program Treninga obuhvata 鑕tiri tematske oblasti: proces komuniciranja odnosno proces politi鑛og komuniciranja, osnove odnosa s javno规u, neverbalno komuniciranje i prakti鑑n pristup javnom nastupu.

2013
11
apr
PR Forum
Da li Srbija treba da menja identitet ili imid? Ili, i jedno i drugo?
Beograd
PR Forum

Od kad se u srpskoj javnosti pominje teza da bi bilo potrebno da se formira jedno dr綼vno telo koje bi radilo na izmeni imid綼 Srbije u svetu, postoje i razli鑙ta mi筶jenja stru鑞jaka (ali i onih koji to nisu) kako bi to trebalo uraditi. Dobar poku筧j je bilo formiranje Saveta za promociju Srbije u koji su, na prvi pogled, u筶i ljudi koji znaju kako to i da ostvare. No, kako to ide kod nas (mo緀 se re鎖 da je i to deo na筫g identiteta) odmah su se javili du筫bri緉ici sa stavom da 鎒 ti stru鑞jaci vi筫 raditi na svojoj promociji a sa druge strane «prebacivati» poslove svojim firmama i agencijama. Savet je polako po鑕o da se osipa, odr綼no je samo nekoliko sednica i na kraju je njegov predsednik, direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac podneo neopozivu ostavku. Vredan poku筧j popravljanja na筫g imid綼 preuzela je na sebe Turisti鑛a organizacija Srbije izradom promotivnog filma i zakupom termina na CNN-u za njegovo emitovanje. Grubim previdom (ili bolje re鎖 ne鑙jom nesmotreno规u) u delu filma se pojavljuje prizor rumunske strane Dunava i film je u javnosti do緄veo fijasko.

Da se vratim na naslov teksta. Ovih dana se u javnosti pominje podatak da je za izmenu na筫g imid綼 potrebno 10 do 15 miliona evra. Pojedini teoreti鑑ri a donekle i neki prakti鑑ri marketinga i odnosa sa javno规u (PR) smatraju da se forsiranjem odre餰nog tj. po緀ljnog imid綼 mo緀 promeniti slika Srbije u javnosti. Bez obzira da li za to ima potpore u na筫m identitetu. Kada bi prose鑞og gra餫nina Srbije pitali koje su to vrednosti kojima se odlikuje na narod i zemlja uop箃e, velika ve鎖na bi svakako pomenula na箄 gostoljubivost, srda鑞ost, opu箃enost, prelepe predele, raznolikost kulturno-istorijskog nasle餫 i jo po ne箃o. Budimo iskreni prema sebi – da li je sve ba tako. Gostoljubivost i srda鑞ost se zadr綼la jo verovatno samo u zaba鑕nim planinskim selima, prelepi predeli ne mogu na adekvatan na鑙n da se promovi箄 zbog stare i nerazvijene saobra鎍jne infrastrukture, promocija na筰h manastira 鎒 zauvek (iskreno se nadam da gre筰m) samo dobar potencijal.

Identitet jednog naroda se gradi decenijama, da ne ka緀m stotinama godina. Od kolevke dete upija pona筧nje svojih najbli緄h. Roditelji, uprkos problemima, osmeh na lice – od toga zavisi budu鎖 identitet Srbije. U vrti鎢, 筴oli, na fakultetu; vaspita鑙, u鑙telji, profesori osmeh na lice – i od vas zavisi na identitet. Direktori, osmeh na lice – va筰 radnici 鎒 tada lak筫 preboleti ovu na箄 tranziciju. Deke, bake, uprkos veoma nezavidnom finansijskom polo綼ju, osmeh na lice – Vi ste idoli va筰h unuka. Zar ne bi bilo lepo kada bi nas neko u svetu prepoznavao po na筫m osmehu i vedrini. Time bismo, na polju na筫g imid綼, ubili vi筫 muva jednim udarcem.

Nadogradnjom bismo, uveren sam, povratili imid gostoljubivog i srda鑞og naroda. Stara srpska poslovica ka緀: «U se i u svoje kljuse». Ko mo緀 da u鑙ni najvi筫 za nas? Mi sami. Ne mo緀 nas niko voleti vi筫 od nas samih. Prvo treba da postavimo sebi realan, ostvariv cilj, nakon toga taktiku i strategiju kako da ga ostvarimo i na kraju, ali svakako ne i najmanje va緉o, da iskreno i istrajno krenemo u realizaciju.

Primer konstruisanja imid綼 Beograda

Pojedini turisti鑛i poslenici (a uveren sam i pojedini ugostitelji) navijaju da Beograd ostane prepoznatljiv po svom no鎛om provodu na splavovima i u «silikonskoj dolini» (za one koji ne znaju to je ulica Strahinji鎍 Bana sa bezbroj klubova i kafea). Mladi iz okolnih zemalja ali i 筰re dolaze vikendom ili tokom svojih praznika kako bi u緄vali u glasnoj muzici i ispijanju hektolitara alkoholnih pi鎍. I, umesto da plasiramo pri鑥 o Beogradu kao gradu sa veoma burnom pro筶o规u, koji su naseljavali Kelti, Turci, Austrougari i drugi, pa 鑑k (ako je potrebno) i doradimo neku od legendi, mi idemo u drugu krajnost koja nam na duge staze ne mo緀 doneti ni箃a dobro. U kome god pravcu da krenete iz Beograda na najvi筫 50 kilometara na鎖 鎒te mnogo turisti鑛ih potencijala. Nave规u samo neke: praistorijsko nalazi箃e u Vin鑙, krstarenje Savom i Dunavom, prelepa Avala sa legendom o starom gradu 甦anovu, manastiri i crkve u samog gradu ali i u okolini, Ada Ciganlija (retko koji grad u Evropi ima takav kompleks gotovo u samom centru grada), Ko箄tnjak i mnogo toga jo.

Autor: Predrag Karasovi

2013
26
mar
Novi ugovor Inter-kopa u Kazahstanu
Nastavak izgradnje metro-stanice Moskva
Almati (Kazahstan)
Inter-kop

Kompanija “Inter-kop konstrak筺” ponovo je izabrana za glavnog podizvo餫鑑 radova na metro stanici “Moskva” u kazahstanskom gradu Almati, na tenderu koji je raspisao generalni izvo餫 AO «Almatymetrokurilis». Prvi podizvo餫鑛i ugovor za izvo餰nje radova potpisan je sa generalnim izvo餫鑕m u februaru pro筶e godine i podrazumevao je izgradnju prve metro-linije Almatinskog Metropolitena. Nastavak saradnje uklju鑥je radove na iskopu temeljne jame, podgradu kosina i armirano-betonsku konstrukciju. Deo radova 鎒 se izvoditi prema aneksu ugovora iz 2012. godine, 鑙me su za ove radove generalnom izvo餫鑥 dodeljena sredstva u iznosu oko 17,5 miliona evra. Betonski radovi 鎒 se izvoditi prema novom ugovoru i bud緀tu za 2013. godinu, za 箃a su odobrena ista nov鑑na sredstva, 鑙me 鎒 ukupna vrednost radova u prvoj polovini ove godine iznositi oko 35 miliona evra. Prema obimu radova koje je dobio “Inter-kop konstrk筺” definisa鎒 se i vrednost tog posla.

Kompanija TOO «Inter-kop konstrak筺» trenutno zavr筧va ju緉i blok metro stanice «Moskva» i iskope drugog nivoa temeljne jame, dubine od 筫st do devet metara. Paralelno sa ovim radovima izvodi se konsolidacija zemlji箃a za tre鎖 nivo kao i izrada bu筫nih 筰pova sa ugradnjom 鑕li鑞ih profila koji 鎒 biti vo餴ce za podgradu, 箃o 鎒 ubrzati radove na iskopu. Time 鎒 se ste鎖 uslovi za ranije otpo鑙njanje glavnih betonskih radova.

2013
25
mar
Trening radionica za PR i odnose s medijima
Po鑕tak nastave u oktobru mesecu
Beograd
Trening za PR - upis u toku

''Trening centar'' Pragma upisuje XXVI generaciju polaznika, a po鑕tak nastave je predvi餰n za oktobar mesec. Svim studentima ''Trening centar'' je obezbedio popust od 10 odsto na upis u bilo kom terminu, a za vi筫 prijavljenih kandidata iz iste organizacije odobramo posebne pogodnosti.

Prema novom programu edukacija traje osam celodnevnih termina, a predavanja se odr綼vaju subotom.

2013
06
mar
Centar za razvoj neprofitnog sektora
Netransparentno dodeljivanje i kori规enje javnih sredstava
Beograd
CRNPSCRNPS

Dr綼va Srbija je u poslednje 鑕tiri godine iz bud緀ta dala gotovo 400 miliona evra sredstava poreskih obveznika za razvoj civilnog dru箃va bez jasnih kriterijuma i efikasne kontrole tro筫nja tog novca, izneto je na konferenciji „Finansijska odr緄vost tre鎒g sektora – bud緀tska linija 481“ u organizaciji beogradskog Centra za razvoj neprofitnog sektora i uz podr筴u Ambasade Kraljevine Norve筴e i Fondacije za otvoreno dru箃vo.

"Neophodno je uvesti red u tu oblast i Dr綼vna revizorska institucija mora da utvrdi kako se tro筰 novac gra餫na izdvojen za razvoj civilnog sektora i obezbedi dr綼vna sredstva. Nema standardizovanih kriterijuma za davanje, niti se zna kako se tro筰 novac", rekla je direktorka Fonda za otvoreno dru箃vo Jadranka Jelin鑙. Ona je istakla da moraju biti razdvojena davanja za udru緀nja gra餫na, jer dr綼va daje novac politi鑛im partijama, a tvrdi da razvija civilno dru箃vo.

"Mnogi tro筴ovi se kriju i po drugim bud緀tskim linijama, kao i sredstva koja su data postoje鎖m i nepostoje鎖m nevladinim organizacijama", zaklju鑙la je direktorka Fonda.

Vrhovni dr綼vni revizor u sektoru za reviziju bud緀ta lokalnih vlasti Du筴o Pejovi rekao je da 鎒 dr綼vnom revizijom do kraja ove godine, a po鑕v od 2011. godine, biti obuhva鎒ni finansijski izve箃aji tre鎖ne lokalnih samouprava, njih 57 od ukupno 170.

Ivana Stevanovi iz Centra za razvoj neprofitnog sektora je navela da je istra緄vanje pokazalo da se sredstva ministarstava i ostalih vladinih institucija namenjena civilnom sektoru jo uvek dodeljuju na osnovu zahteva ili bez konkursa ali mnogo manje nego prilikom pro筶og istra緄vanja 2007. godine. Veliki problem predstavlja i nedostatak standardizovanih konkursnih obrazaca u ministarstvima kao i za podno筫nje izve箃aja o realizovanim aktivnostima za koja su sredstva namenjena. Rezultati zajedni鑛ih napora koje je CRNPS ulo緄o sa partnerima u ovom nastojanju, pokazuju se i kroz to 箃o u 2011. godini, na primer, nema vi筫 ni jednog pojedinca kao dobitnika sredstava na liniji dotacije nevladinim organizacijama, 箃o je u prethodnim godinama bio 鑕st slu鑑j. Ipak, i dalje nema standardnih obrazaca za prijavljivanje za bud緀tska sredstva, dr綼vni organi i organi lokalnih vlasti ne dostavljaju nam potpunu dokumentaciju, pa smo nekad prinu餰ni da se obra鎍mo Kancelariji Poverenika za informacije od javnog zna鑑ja - dodaje Ivana Stevanovi.

Iz bud緀ta se kao nevladine organizacije finansiraju politi鑛e partije, verske zajednice, sportski klubovi i udru緀nja gradjana, koja su u javnosti poznata kao nevladine organizacije i naj鑕规e se izjedna鑑vaju sa civilnim sektorom, re鑕no je na skupu odr綼nom u Medija centru.

Kompletni podaci o projektima koje su tokom 2010. i 2011. godine finansirani od strane dr綼vnih organa a po osnovu bud緀tske linije 481 (dotacije civilnom sektoru) mogu se videti na sajtu Centra za razvoj neprofitnog sektora www.crnps.org.rs.

2013
20
feb
Stav direkcije Ni筴e mlekare povodom negativnog pominjanja ove mlekare u medijima
Ogromna ve鎖na na筰h kooperanata hrani krave isklju鑙vo senom
Ni
Ni筴a mlekara

Prvo i najva緉ije: mleko “Ni筴e mlekare” nije zaga餰no. Istina je da koncentracije aflatoksina prona餰ne u na筰m proizvodima nisu opasne po ljudsko zdravlje.

Mlekare nisu u obavezi da ispituju prisustvo aflatoksina u mleku. Ali, “Ni筴a mlekara” je preventivno povukla iz prodaje sve proizvode koji su apostrofirani i navedeni u izve箃aju kao oni koji su potencijalno zaga餰ni.

U i硅ekivanju kona鑞ih rezultata kontrole, “Ni筴a mlekara” je poja鑑la sopstvenu kontrolu otkupa mleka i, do daljnjeg, ne uzimamo vi筫 mleko sa farmi na kojima se krave hrane kukuruzom i sto鑞om hranom. Ina鑕, vi筫 od 70 odsto otkupljenog mleka “Ni筴a mlekara” preuzima od individualnih proizvo餫鑑 koji imaju do, najvi筫, pet krava i koji krave hrane isklju鑙vo travom i senom. Na筰 kooperanti od kojih preuzimamo mleko hrane stoku u najnezaga餰nijem delu Srbije, a to su Stara planina, Suva planina, Svrlji筴e planine, 箃o se mo緀 i proveriti.

Ho鎒mo da verujemo da smo se, kao jedna od retkih ve鎖h mlekara u Srbiji koja je ostala u doma鎒m vlasni箃vu, samo slu鑑jno i usputno na筶i na putu nekim finansijskim i politi鑛im mo鎛icima.

2013
14
feb
Istra緄vanje ''Novinar Va prijatelj'' 2012
Ljaji, Vu鑙 i Da鑙 na pobedni鑛om postolju
Beograd
Novinar Va prijatelj

Rasim Ljaji, kao i godinama unazad, potom Aleksandar Vu鑙, Ivica Da鑙, Rodoljub ゛bi (poverenik za informacije od javnog zna鑑ja), Sa筧 Jankovi (za箃itnik gra餫na) i Milica Delevi – bili su najkomunikativniji dr綼vni i politi鑛i funkcioneri u Srbiji tokom 2012. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istra緄vanja „Novinar – Va prijatelj“ koje je, dvanaesti put za redom, tokom decembra 2012. i januara ove godine, sprovela PR agencija „Pragma“.

Me饀 javnim li鑞ostima koje su tokom 2012. godine - prema mi筶jenju novinara najrelevantnijih srpskih medija - na kvalitetan na鑙n, promenile svoj imid u odnosu na prethodni period, prvi je Aleksandar Vu鑙, a slede Tomislav Nikoli, Velimir Ili i Jorgovanka Tabakovi.

Me饀 dr綼vnim i politi鑛im institucijama najbolje odnose s medijima imali su

Ministarstvo energetike, Privredna komora Srbije, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija i privrede, Informativna slu綽a srpskog parlamenta, a od javnih preduze鎍 Elektroprivreda Srbije.

U kategoriji profitnih (privrednih) organizacija najbolje su komunicirali s medijima VIP mobile, Naftna industrija Srbije, Telekom Srbija i Unikredit banka.

Me饀 neprofitnim organizacijama novinari su izdvojili FK “Partizan”, Udru緀nje potro筧鑑, Udru緀nje banaka, Uniju poslodavaca Srbije i Olimpijski komitet Srbije.

U kategoriji ostalih javnih li鑞osti novinari su najvi筫 pozitivnih ocena dali Novaku 衞kovi鎢, Vesni Pe筰 i Vladimiru Vermezovi鎢, a od predstavnika privrednih i neprivrednih organizacija Ivanu Tasovcu.

Organizovani doga餫ji koji su, prema mi筶jenju novinara, obele緄li pro筶u godinu u Srbiji su op箃i izbori iz maja 2012, evropska prvenstva u rukometu za mu筴arce i 緀ne odr綼na u Beogradu, akcija “Bitka za bebe”, inauguracija predsednika Nikoli鎍 i koncert D緀nifer Lopez.

Kada je re o privrednim i neprivrednim organizacijama i institucijama u prestonici najkvalitetnije odnose s medijima imali su “Kombank Arena”, Skup箃ina grada Beograda i Hitna pomo.

Ovo su samo neki od rezultata istra緄vanja stavova vi筫 od 300 novinara srpskih medija, sprovedenog tokom decembra 2012. i januara ove godine. U tradicionalnom istra緄vanju “Novinar – Va prijatelj” koje, krajem svake godine, sprovodi PR agencija „Pragma“, ispitanici analiziraju kvalitet odnosa s medijima organizacija i javnih li鑞osti u vi筫 kategorija: dr綼vne institucije, politi鑛e organizacije, privredne i neprivredne organizacije, politi鑛e i ostale javne li鑞osti, a biraju se i organizacije koje imaju najbolje kanale i sredstva komunikacije s novinarima.

Autor karikature: Du筧n Ga餫nski, saradnik PR agencije Pragma

2013
11
feb
Cvijetin Milivojevi u naju緀m izboru za najboljeg kolumnistu
Beograd

Finalisti za nagradu Desimir To筰

Izvor: Tanjug

甶ri za dodelu nagrade "Desimir To筰" u naju緄 izbor za najbolju knjigu iz oblasti publicistike, objavljenu u 2012, uvrstio je knjige "Divlje dru箃vo" Vesne Pe筰, "Svetska ekonomska kriza" Slavi筫 Tasi鎍 i "Kroz glavu" Igora Marojevi鎍.

U naju緄 izbor za autora najbolje kolumne ili serije tekstova u pro筶oj godini u筶i su Cvijetin Milivojevi, Slavi筧 Orlovi i Boris Ja筼vi, odlu鑙o je 緄ri nagrade "Desimir To筰" u oblasti publicistike koju je 2008.godine ustanovilo JP "Slu綽eni glasnik".

Nagrada se dodeljuje u dve kategorije: za najbolju knjigu objavljenu u prethodnoj godini iz oblasti publicistike, nagrada je 240.000 dinara i za najbolju kolumnu, feljton ili seriju tekstova koji su objavljeni u 箃ampanim ili elektronskim medijima, a nagrada je 箃ampanje knjige autora nagra餰nih tekstova u izdanju JP "Slu綽eni glasnik".

甶ri za dodelu nagrade "Desimir To筰" za 2012.godinu radi u sastavu: Du筧n Pavlovi, predsednik, Vladimir Vuleti i Petar Lazi. Imena dobitnika nagrade tradicionalno 鎒 biti objavljena 19. februara, na dan ro餰nja Desimira To筰鎍.

Ova nagrada se dodeljuje za publicisti鑛o delo koje predstavlja vrhunsko pisano dostignu鎒 koje afirmi筫 istinu i pozitivne kritike dru箃va i vremena.

Preneto sa sajta B92.net

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=02&nav_id=685106

2013
08
feb
Trening radionica za PR i odnose s medijima
Februarski popust od 10 odsto, za studente 20 odsto
Beograd
Trening za PR

''Trening centar'' Pragma upisuje XXVI generaciju polaznika u ''Trening radionicu za PR i odnose s medijima''. Za sve zainteresovane kandidate koji se upi箄 do kraja februara odobravamo popust od 10 odsto. Svim studentima ''Trening centar'' je obezbedio popust od 10 odsto na upis u bilo kom terminu, a posebna pogodnost za sve one koji studiraju je februarski popust koji 鎒 im omogu鎖ti usavr筧vanje uz 20 odsto ni緐 cenu.

Prema novom programu edukacija traje osam celodnevnih termina, a predavanja se odr綼vaju subotom. Po鑕tak nastave je u drugoj polovini marta.

2013
21
jan
Inter - kop klju鑞i podizvo餫 metrostanice u Kazahstanu
Almati (Kazahstan)
AlmatiAlmati

Gra餰vinska kompanija “Inter-kop” iz ゛pca nastavila je sa radovima na izgradnji metrostanice u gradu Almati u Kazahstanu, i to na iskopu i osiguranju temeljne jame, uprkos trenutno veoma napovoljnim klimatskim uslovima u Kazahstanu.

“Generalni izvo餫 AO “Almatymetrokurilis” je krajem decembra sproveo zatvoreni tender za firme koje 鎒 u 2013. godini nastaviti izvo餰nje radova. Na筧 kompanija je preko lokalno osnovane firme “Inter-kop Konstrak筺” u鑕stvovala na tom tenderu na poziv generalnog izvo餫鑑. Investitori kompletnog posla KP “Metropoliten” i administracija grada Almati 鎒 do kraja januara potvrditi izbor vode鎒g izvo餫鑑, zajedno sa svojim podizvo餫鑙ma, me饀 kojima je “Inter-kop” klju鑞i izvo餫 na metrostanici Moskva” - ka緀 Milomir Pavlovi, generalni direktor “Inter-kopa” u Kazahstanu.

2013
03
jan
Preminuo Miroljub S. Nikoli 〆r
Beograd

Novinar Miroljub S. Nikoli, me饀 kolegama poznatiji kao „〆r“, preminuo je 3. januara 2013, posle du緀 bolesti.

„〆r“ je ro餰n 1949. godine, u Beogradu. Tokom novinarske karijere radio je u vi筫 listova i revija Izdava鑛e ku鎒 „Je“, u „Politici ekspres“, sara餴vao u Radio Beogradu, „Dugi“, „Reporteru“, „Tin magazinu“, „Blicu“...

Studirao je dramaturgiju, a predstava po 〆rovom scenariju 1978. je zaslu緄la i „Vukovu nagradu“. Oku筧o se i u marketingu, kao autor brojnih promotivnih filmova i spotova.

U „Pragmi“ ga posebno pamtimo po jednom zajedni鑛om projektu, kampanji za lokalne izbore 2004. godine realizovanoj za potrebe Demokratske stranke. „Srbija (pa konkretan grad...) - na筧 ku鎍" - bio je tada udarni slogan centralne kampanje DS. Kampanju je osmislio kreativni tim PR agencije „Pragma“, a vo餫 projekta bio je Miroljub S. Nikoli „〆r“. Taj kreativni koncept koji je preuzela i centrala DS ra餰n je namenski za potrebe kandidata DS za gradona鑕lnika ゛pca Milo筧 Milo筫vi鎍.

2012
25
dec
Doktorirao Vladimir Ili
Beograd
Doktorirao Vladimir Ili

Mr Vladimir Ili, jedan od predava鑑 sa najdu緄m sta緊m u Trening radionici za PR agencije "Pragma", doktorirao je na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta "Singidunum". Dr Vladimir Ili odbranio je, 25. decembra, doktorsku tezu na temu "Medijska nacifikacija srpskog naroda i dr綼ve Srbije".

2012
24
dec
Izgradnja metro stanica i na -20 stepeni
Almati (Kazahstan)
Inter-kop u KazahstanuInter-kop u Kazahstanu

Do sada je na izgradnji dve metro stanice u kazahstanskom gradu Almati iskopano 30.000 m3 temeljne jame i podgra餰no 1.000m2 kosina, a radovi 鎒 biti nastavljeni i tokom zimskih meseci uprkos temperaturama i do minus 20 stepeni Celzijusa. Za narednu godinu je predvi餰n iskop od 90.000m3, izgradnja podgrade od 3.500m2 i armirano-betonske konstrukcije od 23.000m3 stani鑞og kompleksa, ukupne vrednosti radova od oko osam miliona evra- izjavio je Milomir Pavlovi, generalni direktor TOO Inter-kop konstrak筺, lokalne kazahstanske gra餰vinske firme koju je aprila 2011. godine osnovala 筧ba鑛a kompanija

Inter-kop.

Podizvo餫鑛i ugovor za izvo餰nje metro-stanica Sajran i Moskva potpisan je u februaru 2012. godine je sa generalnim izvo餫鑕m AO Almatymetrokurilis koji podrazumeva izgradnju prve metro-linije Almatinskog Metropolitena. Glavni radovi su zapo鑕ti sredinom oktobra nakon 箃o je zavr筫no izme箃anje postoje鎖h podzemnih instalacija.

2012
22
dec
Zavr筫na obuka XXV generacije polaznika Trening radionice za PR
Beograd

Edukacija XXV generacije polaznika Pragmine ‘’Trening radionice za PR i odnose s medijima’’ zavr筫na je predavanjima na temu: ‘’Korporativni identitet – korporativni imid’’ ‘’Lobiranje i PR’’ i ‘’Analiza sadr綼ja medija’’. Tokom osam celodnevnih predavanja obra餰ne su najzna鑑jnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istra緄vanja javnog mnjenja. Polaznici XXV generacije bili su zaposleni u neprivrednim i privrednim organizacijama kao i u medijima: Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbije, Inter-kop, TV Pi iz Pirota, RTV Panonija, Via tours…

2012
12
dec
Kancelarija za odr緄vi razvoj
Ministar Ugljanin uru鑙o klju鑕ve novih ku鎍 raseljenim Bo筺jacima
Priboj
PribojPriboj

Ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin danas je u selu 甶vinice u op箃ini Priboj sve鑑no uru鑙o klju鑕ve 11 monta緉ih ku鎍 izbeglim i raseljenim Bo筺jacima iz ovog kraja u periodu od 1991. do 1999. godine. ‘’Republika Srbija ovim uru鑕njem klju鑕va 筧lje jasnu poruku da nikada vi筫 ne鎒 do鎖 do iseljavanja kao 箃o je to bilo tokom ratnih sukoba. Nismo u stanju da izbri筫mo ru緉a se鎍nja ali mo緀mo da im vratimo nadu i poverenje u Srbiju ’’ – rekao je ministar Ugljanin. Tokom realizacije ovog programa na podru鑚u opstine Priboj bi鎒 izgra餰no oko 230 ku鎍 i 50 km puta. Pre desetak dana je za 20 raseljenih lica koja su samostalna izgradila svoje domove refundirano ukupno 22,6 miliona dinara iz bud緀ta Republike Srbije. Sa ministarkom energetike Zoranom Mihajlovi dogovoreno je da se sanira elektro mre綼 za sela na podru鑚u op箃ine Priboj kako bi povratnici imali bolje uslove za 緄vot.

Program koji je Vlada usvojila 29. marta ove godine, realizova鎒 se u naredne 鑕tiri godine, a za njegovu prvu fazu u 2012. godini je izdvojeno 50 miliona dinara za izgradnju ku鎍, odnosno odgovaraju鎒 naknade onima koji su samostalno izgradili svoje domove. Prvi prioritet bili su ljudi koji su se ve vratili, 緄ve i rade na svojim imanjima u mesnim zajednicama Kraj鑙novi鎖, Sastavci i Sjeverin. Po鑕tkom septembra su zapo鑕ti radovi na izgradnji 11 tipskih objekata, da bi se ve nakon samo tri i po meseca prvi povratnici uselili u svoje domove.

2012
05
dec
Ni筴a mlekara otvorila pogon u Svrljigu
Ni, Svrljig
Novi pogonNovi pogon

“Do sada je, uz pomo agencije za promociju izvoza SIEPA, u ponovno pokretanje pogona za preradu mleka u Svrljigu ulo緀no 600.000 evra, a u narednoj godini planirana je investicija od dodatnih 800.000 evra. Ova ulaganja su omogu鎖la da se od 2007. godine pove鎍 broj zaposlenih za novih 125 radnika, na sada ukupno 232, a i broj kooperanata je pove鎍n na nivo od 3.000 isporu鑙laca mleka” izjavio je Zvezdan Gavrilovi, generalni direktor "Ni筴e mlekara" u 鑙jem sastavu posluje i mlekara u Svrljigu u kojoj se prvenstveno proizvode polutvrdi sirevi i ka鑛avalji. Tokom 2012. godine “Ni筴a mlekara je realizovala proizvodnju od 30 miliona litara prera餰nog mleka, a plan je da se taj iznos pove鎍 na 36 miliona litara

Predsednik op箃ine Svrljig Milija Mileti je naglasio je naglasio da 鎒 op箃ina davati dodatne premije u vrednosti do 10 dinara za svaki isporu鑕n litar mleka, kao i da 鎒 pokrenuti akciju za pove鎍nje sto鑞og fonda, tako 箃o 鎒 iz bud緀ta biti servisirane kamate za kredite koje 鎒 proizvo餫鑙 mleka dobiti od banaka posredstvom “Ni筴e mlekare”. Zajedni鑛i cilj op箃ine i mlekare bi鎒 povratak selu i unapre餰nje sto鑑rstva, u cilju prosperiteta 鑙tave op箃ine, a kao prvi korak ve je formirana i op箃inska komisija, 鑙ji 鎒 zadatak biti obilazak terena i razgovori sa potencijalnim proizvo餫鑙ma mleka.

“Ni筴a mlekara” je osnovana je 1957. godine sredstvima UNICEF-a, kao mala gradska mlekara. Danas je me饀 pet najve鎖h mlekara u Srbiji. U toku 2007. godine ve鎖nski vlasnici AD "Ni筴a mlekara" Ni postaju dru箃va "Kruna komerc" i "Profiko" iz Beograda sa dugogodi筺jom uspe筺om tradicijom u oblasti prodaje mleka i mle鑞ih proizvoda, 箃o dodatno doprinosi 筰renju tr緄箃a u ovom delu Srbije. U ve鎖nski vlasni鑛i sastav potom ulazi i jedan od najve鎖h dobavlja鑑 mleka “Pogled”, Rosica, 箃o stvara sigurnu i kvalitetnu sirovinsku bazu za “Ni筴u mlekaru”. Uvo餰njem nove opreme i tehnolo筴ih postupaka, kupovinom novih kamiona za dovoz sirovog mleka i razvoz gotovih proizvoda, “Ni筴a mlekara” ulazi u sam vrh industrijske prerade mleka u Srbiji.

Osim na tr緄箃u Srbije proizvodi Ni筴e mlekare prisutni su i na tr緄箃ima Crne Gore, BIH i Makedonije, a ovim dodatnim ulaganjima krenu鎒 se i u osvajanje tr緄箃a Evropske unije. Ni筴a mlekara proizvodi i posluje po evropskim standardima ISO 9001, HACCP i IFS. U narednom periodu "Ni筴a mlekara" 鎒 raditi na pove鎍nju proizvodnje i kvalitetu proizvoda, kao i uvo餰nju moderne metode prodaje i distribucije proizvoda u 緀lji da se zadovolje potrebe kupca i savremenog potro筧鑑. Najbitniji produkt svega toga je stalni rast proizvodnje, koja je za pet godina vi筫 nego udvostru鑕na.

2012
21
nov
Kancelarija za odr緄vi razvoj
Ministar Ugljanin: Nastavi鎢 da lobiram za nerazvijene op箃ine
Beograd
Dodela sredstava

„Zalo緄鎢 se kod ostalih ministara u Vladi Srbije da se sistemski re筰 pomo nerazvijenim op箃inama i da svako ministarstvo odvoji deo sredstava za realizaciju projekata u ovim podru鑚ima koja predstavljaju neiskori规eno blago na筫 zemlje“ izjavio je ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin prilikom dodele sredstava nerazvijenom op箃inama po Drugom javnom konkursu za finansiranje projektne dokumentacije u 2012. godini.

Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbije je kroz ovaj konkurs dodelila 44 miliona dinara prvenstveno za projekte u oblasti izrade urbanisti鑛o-planske dokumentacije, prostornog planiranja, putne infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mre緀 i projekata iz oblasti za箃ite 緄votne sredine.

Ve鎖na od 46 predsednika nerazvijenih op箃ina u kojima 緄vi milion gra餫na Srbije se zalo緄la za izmene zakona o lokalnoj samoupravi u delu gde su im oduzete nadle緉osti u prikupljanju lokalnih doprinosa i taksi a sa druge strane su im dodate neke obaveze. Ministar Ugljanin je rekao da je u budu鎒m periodu njegova obaveza da insistira na izmenama tih propisa ako je mogu鎒 barem za nedovoljno razvijene op箃ine.

2012
19
nov
Novinar Va prijatelj
Po鑕lo istra緄vanje za 2012. godinu
Beograd

PR agencija Pragma zapo鑕la je tradicionalno istra緄vanje ‘’Novinar Va prijatelj’’ koje se realizuje na kraju svake kalendarske godine po鑕v od 2000. godine. U istra緄vanju se ispituju stavovi novinara o tome koje javne li鑞osti i organizacije su imale najkvalitetnije odnose s medijima i s novinarima u vi筫 kategorija: dru箃vene privredne organizacije, privatne kompanije, ustanove kulture, sportske organizacije, humanitarne i druge nevladine organizacije, dr綼vne institucije, politi鑛e organizacije, najbolje press konferencije, najbolji press materijali.

Rezultati istra緄vanja bi鎒 objavljeni u januaru 2013. godine.

2012
16
nov
NVO ''Narodni parlament''
Neophodna kontrola tro筫nja novca
Leskovac
Mediji u Leskovcu

Leskovac, 16.11.2012 – Finansiranje lokalnih medija u Leskovcu treba promeniti i urediti u skladu sa preporukama medijskih udru緀nja NUNS-a, ANEM-a i Local press-a, jedan je od deset predloga koje je uputila leskova鑛a nevladina organizacija ’’Narodni parlament’’ novoj lokalnoj vlasti na razmatranje. Uz u鎒规e lokalnog civilnog dru箃va i predstavnika medija treba da se kreira transparentan sistem finansiranja koji uklju鑥je kontrolu tro筫nja sredstava uz po箃ovanje principa nezavisnosti medija. “Na taj na鑙n bi se spre鑙o nedozvoljeni uticaj na ure餴va鑛u politiku medija usled velike finansijske zavisnosti od lokalnog bud緀ta“ – ka緀 Petar 衭rovi iz ’’Narodnog parlamenta’’.

2012
07
nov
Kancelarija za odr緄vi razvoj
Odr緄vi razvoj nerazvijenih podru鑚a strate筴i prioritet Srbije
Beograd
KonferencijaKonferencija

Odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih prodru鑚a jedan je od strate筴ih prioriteta Srbije, jer 鎒 razvoj tih delova zemlje spre鑙ti ekonomske migracije i pojavu la緉ih azilanata, poru鑙li su danas u鑕snici konferencije o nerazvijenim op箃inama.

Ministar Sulejman Ugljanin, u 鑙jem resoru se nalaze nedovoljno razvijene op箃ine, je na konferenciji "Odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbije" kazao da je neophodno stvoriti uslove za napredak takvih podru鑚a i povoljan poslovni ambijent za investitore. Prema njegovoj oceni razvoju nerazvijenih op箃ina mogu doprineti investicije u energetiku, poljoprivredu i kulturu istakav筰 da Srbija mo緀 postati agrarno-industrijska zemlja i po緀ljna turisti鑛a destinacija.

Ministarka energetike Zorana Mihajlovi istakla je da investicije u energetiku u nerazvijenim podru鑚ima Srbije mogu da doprinesu otvaranju nekoliko hiljada radnih mesta i da pokrenu razvoj tih podru鑚a. Ona je navela da su neki od tih projekata otvaranje rudnika i terlemoelektrane ﹖avalj, izgradnja solarne elektrane na jugu Srbije, vredne vi筫 od milijardu evra. Izgradnja gasovoda Ni-Dimitrovgrad i Kopaonik-Ra筴a-Novi Pazar kao i modernizacija sistema daljinskog grejanja, tako餰 su projekti koji bi doprineli razvoju tih podru鑚a.

Minsitar kulture Bratislav Petkovi je naveo da je kulturna scena Srbije bogata i raznovrsna i da se dr綼va trudi da decentralizuje kulturu i pomogne nerazvijenim op箃inama, a kao primer je naveo projekat "Srbija u Srbiji".

Ministarka omladine i sporta Alisa Mari rekla je da to Ministarstvo aktivno pru綼 pomo nedovoljno razvijenim op箃inama u Srbiji, ulaganjem u omladinska i sportska udru緀nja, otvaranjem kancelarija za mlade i sprovo餰njem raznih akcionih planova i projekata.

”Problem nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbija mo緀 i mora da se re筰 ili 鎒 se Srbija u budu鎛osti suo鑑vati sa problemom stalnih migracija stanovni箃va, infrastrukturnim i kulturnim problemima u tim oblastima”, izjavio je na konferenciji 筫f delegacije EU u Srbiji Vensan De緀r. "Ovo nije proces koji ne mo緀 da se vrati u normalu", rekao je De緀r istakav筰 da Srbija ima podrsku EU za ova pitanja s obzirom da je do sada u nerazvijene op箃ine u Srbiji ulo緄la oko 300 miliona evra.

Konferenciji su prisustvovali ministri u Vladi Srbije, 筫f delegacije EU u Srbiji Vensan De緀r, 筫f delegacije UN u Srbiji Vilijam Infante, mnogobrojni ambasadori i predstavnici me饀narodnih razvojnih agencija i predsednici najnerazvijenijih op箃ina Srbije. U鑕snici konferencije i Kancelarija za odr緄vi razvoj predstavili su planove investiranja, ali i probleme sa kojima se suo鑑vaju prilikom ulaganja u nedovoljno razvijenim podru鑚ima Srbije.

2012
03
nov
Po鑕la obuka u Trening radionici za PR
Beograd
XXV generacija

Edukacija XXV generacije polaznika Pragmine ‘’Trening radionice za odnose sa medijima i PR’’ zapo鑕la je predavanjima na temu ‘’Uvod u PR’’ i ‘’Interni PR’’, a predava鑙 su bili Cvijetin Milivojevi i Vesna Andrejevi. U narednih sedam celodnevnih predavanja bi鎒 obra餰ne najzna鑑jnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istra緄vanja javnog mnjenja. Polaznici XXV generacije su zaposleni u neprivrednim i privrednim organizacijama kao i u medijima: Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbije, Inter-kop, TV Pi iz Pirota, RTV Panonija, Via tours…

2012
26
okt
Trening radionica za PR
Po鑕tak nastave 3. novembra
Beograd
10 odsto popusta

Edukacija XXV generacije Pragmine 筴ole za PR i odnose s medijima po鑙nje 3. novembra. Za sve zainteresovane polaznike otvoren je upis, a svi koji se prijave do 31. oktobra dobijaju popust od 10 odsto.

2012
23
okt
Kancelarija za odr緄vi razvoj
Po鑕la izgradnja ku鎍 u Priboju za izbegle i raseljene Bo筺jake
Beograd
Izgradnja ku鎍 u Priboju

Ministar dr Sulejman Ugljanin potipisao je danas u Vladi Srbije Ugovor o izradi, isporuci i postavljanju jedanaest tipskih monta緉ih ku鎍 u okviru Programa za povratak izbeglih i raseljenih Bo筺jaka iz op箃ine Priboj u periodu od 1991. – 1999. godine sa predsednikom op箃ine Priboj Lazarom Rvovi鎒m i direktorom firme “Dekor” iz Priboja Milankom Stoji鎒m.

„Usvajanjem i realizacijom ovog Programa, i prethodna i sada筺ja Vlada 筧lje jasnu poruku svojim gra餫nima, da se vi筫 nikada ne鎒 ponoviti proterivanje i iseljavanje njenih gra餫na zbog pretnji i obojektivnih opasnosti po 緄vot kao 箃o je to bilo u slu鑑ju sa Bo筺jacima iz op箃ine Priboj u poslednjoj deceniji 20. veka“ istakao je ministar Ugljanin.

Nakon sprovedene tenderske procedure ѕa izvo餫鑑 radova izabran je firma «Dekor» iz Priboja sa ponu餰nom cenom od 28.875.000,00 dinara bez PDV-a, koji se obavezao da radove zavr筰 do 3. decembra 2012. godine. Za koordinatora aktivnosti u okviru programa zadu緀n je ministar Ugljanin, koji rukovodi Kancelarijom za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a.

Za prvu fazu realizacije Programa u 2012. godini Vlada je izdvojila 50 miliona dinara za izgradnju ku鎍, odnosno odgovaraju鎒 naknade Bo筺jacima iz op箃ine Priboj. Prvi prioritet su bili ljudi koji su se ve vratili, 緄ve i rade na svojim imanjima u mesnim zajednicama Kraj鑙novi鎖, Sastavci i Sjeverin. Radovi na terenu su ve po鑕li i trenutno je u toku izgradnja temelja na 11 tipskih monta緉ih ku鎍, povr筰ne oko 60 kvadrata.

2012
16
okt
Inter-kop zavr筰o rekonstrukciju puta ゛bac - Obrenovac
゛bac
Rekonstrukcija

Gra餰vinska kompanija Inter-kop iz ゛pca zavr筰la je rekonstrukciju magistralnog puta M-19 Obrenovac - ゛bac, na deonici Debrc-Mi筧r, ukupne vrednosti radova 615 miliona dinara. Investitor projekta je JP Putevi Srbije, a posao je ura餰n u kooperaciji sa austrijskim Strabagom.

Radovi su obuhvatili pro筰renje postoje鎒g puta u du緄ni od 16,6 km, pobolj筧nje raskrsnica u Debrcu i Skupljenu, izgradnju nove kru緉e raskrsnice u ゛pcu (ukr箃anje ulica Beogradska i Mar筧la Tita) i popravljanje kolovoza magistralnog puta M-21 na deonici kroz ゛bac u du緄ni od 1,1 km.

Gra餰vinari Inter-kopa trenutno su anga緊vani i na poslovima izgradnje saobra鎍jnih povr筰na Bulevara Evrope u Novom Sadu (od Rumena鑛og puta do autoputa E75), ukupne vrednosti 830 miliona dinara. Investitor radova je Zavod za izgradnju grada Novog Sada. Radovi se odvijaju prema predvi餰nom planu, a zavr筫tak je planiran za kraj decembra.

2012
12
sep
Iza筧o prvi broj Inter-kopovih novina
゛bac
Inter-kop novine

U cilju bolje informisanosti zaposlenih i unapre餰nja interne komunikacije, ali i ja鑑nja timskog duha i zajedni箃va, kompanija Inter-kop iz ゛pca pokrenula je prve interne novine. Prvi broj Inter-kopovih novina iza筧o je za tromese鑞i period jul-septembar 2012 i sadr緄 rubrike kao 箃o su: osnovne informacije o kompaniji, aktuelne poslove, poslove u najavi, intervju (u prvom broju intervju sa vlasnikom kompanije Inter-kop Radetom Nikoli鎒m) tema broja, predstavljanje sektora, inovacije u poslovanju, edukacija zaposlenih, nagrade i priznanja. Od narednih brojeva koji 鎒 izlaziti na svaka tri meseca bi鎒 uvedene i neke nove rubrike, a jedna od njih je i ’’Radnik meseca’’. U ure餰nju novina mogu da u鑕stvuju svi zaposleni u Inter-kopu slanjem predloga i sugestija uredni箃vu novina. Novine su namenjene prvenstveno zaposlenima u kompaniji, ali i poslovnim partnerima koji na ovaj na鑙n mogu da se informi箄 o novostima u kompaniji Inter-kop.

2012
10
sep
Kancelarija za odr緄vi razvoj
50 miliona dinara za prvu fazu programa povratka raseljenih iz op箃ine Priboj
Beograd

„Za postavljanje tipskih mota緉ih ku鎍, veli鑙ne 62m2, izjasnilo se 11 raseljenih bo筺ja鑛ih porodica sa teritorije op箃ine Priboj, dok su ostali izrazili 緀lju da im se refundira odgovaraju鎍 naknada u skladu sa sredstvima ulo緀nim u obnovu ku鎍” rekao je pomo鎛ik direktora Vladine Kancelarije za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Edib Kajevi na radnom sastanku sa predsednikom op箃ine Priboj Lazarom Rvovi鎒m.

Predstavnici Kancelarije su obavestili zvani鑞ike op箃ine Priboj da je samo za 2012. godinu obezbe餰no 50 miliona dinara za prvu fazu Programa povratka koji 鎒 se realizovati u naredne 鑕tiri godine. Prvi prioritet 鎒 biti pomo onima koji su se vratili u svoja sela i 緄ve i rade na svojim ognji箃ima.

Kancelarija za odr緄vi razvoj 鎒 sa 27 miliona dinara finansirati izradu projektne dokumentacije za izradnju prioritetnih putnih pravaca na teritoriji op箃ine Priboj.

2012
04
sep
NVO ''Narodni parlament''
Iza筧o drugi broj Gradskog biltena u Leskovcu
Leskovac

Odluke Gradskog ve鎍 o dodeli sredstava, poslednje zasedanje gradskog parlamenta, kao i edukativni tekst o transparentnosti vlasti glavne su teme drugog broja leskova鑛og Gradskog biltena u izdanju za avgust mesec. Drugi broj Gradskog biltena koji se izdaje u okviru projekta ‘’Inicijativa za pove鎍nje transparentnosti rada lokalne vlasti u Leskovcu’’ uz podr筴u ‘’Olof Palme’’ me饀narodnog centra dostupan je u elektronskom formatu na internet stranicama grada Leskovca, Uslu緉og centra i udru緀nja ‘’Narodni parlament’’.

2012
29
avg
Kancelarija za odr緄vi razvoj
Vlada Srbije ula緀 u najnerazvijenije op箃ine
Beograd
Agroindustrijski kompleks

"Srbija treba da postane veliki agroindustrijski kompleks i po緀ljna turisti鑛a destinacija" naglasio je ministar dr Sulejman Ugljanin na dana筺jem radnom sastanku sa predsednicima 46 najnerazvijenijih op箃ina u Srbiji u kojima 緄vi milion na筰h gra餫na. Najavio je i da 鎒 Vlada Srbije, za po鑕tak, izdvojiti 20 miliona evra za finansiranje programa odr緄vog razvoja ovih op箃ina. Planirana sredstva 鎒 prevashodno biti namenjena za izradu urbanisti鑛ih planova, sa naglaskom na recikla緉e centre i sisteme za preradu otpadnih voda.

Ministar Ugljanin je pozvao predsednike op箃ina da predlo緀 projekte odr緄vog razvoja u svojim sredinama a da nakon toga u saradnji sa Kancelarijom za odr緄vi razvoj zajedni鑛i prona饀 sredstva za njihovu realizaciju.

2012
03
avg
Leskovac dobio prvi Gradski bilten
Leskovac
Gradski bilten

U okviru projekta ’’Inicijativa za pove鎍nje transparentnosti rada lokalne vlasti u Leskovcu’’ pokrenut je prvi Gradski bilten 鑙ji je inicijator nevladina organizacija ’’Narodni parlament’’ iz Leskovca u saradnji sa 箆edskim Ulof Palme me饀narodnim centrom i lokalnom samoupravom. Bilten treba da pribli緄 i afirmi筫 rad celokupne lokalne samouprave kod javnosti i da omogu鎖 gra餫nima da izraze svoje stavove povodom aktuelnih lokalnih tema iz domena rada lokalne samouprave. Grad Leskovac i NVO ’’Narodni parlament’’ sara饀ju na izradi i distribuciji Gradskog biltena koji 鎒 se besplatno deliti gra餫nima i ima鎒 mese鑞i tira od 10.000 primeraka, a prvi broj biltena za mesec jul mo緀 se preuzeti i na zvani鑞im sajtovima Grada Leskovca i ’’Narodnog parlamenta’’.

2012
21
jun
Projekti u oblasti poljoprivrede
Novi Pazar
PoljoprivredaPoljoprivreda

Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Vlade Republike Srbije organizovala je potpisivanje ugovora u vezi sa dodelom 80 miliona dinara vlasnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kao i 鑜anovima udru緀nja u oblasti poljoprivrede u okviru Programa podr筴e odr緄vog razvoja poljoprivredne proizvodnje u nerazvijenim podru鑚ima Sjenice, Tutina, Prijepolja, Priboja, Nove Varo筰 i grada Novog Pazara u 2012. godini.

Ova sredstva namenjena su za izgradnju i adaptaciju 箃ala, nabavku poljoprivredne opreme, aparata za mu緐, opreme za p鑕larstvo, izgradnju plastenika, hladnja鑑 i skladi箃a.

2012
21
jun
"Inter-kop" gradi metro stanice u Kazahstanu
゛bac
Metro u Kazahstanu

Gra餰vinska kompanija „Inter-kop“ iz ゛pca uskoro bi trebalo da po鑞e radove na izgradnji metro stanica u Kazahstanu, a vrednost posla je sedam miliona evra.

- O鑕kujemo uplatu avansa, kako bismo po鑕li radove na metro stanici u Almati. U okviru strate筴e saradnje „Inter-kopa“ i italijanske kompanije „Margariteli“ o鑕kujemo zavr筫tak izgradnje zajedni鑛e fabrike za proizvodnju pru緉ih pragova u Kosjeri鎢, 鑙ji 鎒 kapacitet u prvoj fazi proizvodnje biti 150.000 pragova godi筺je. U posao vezan za 緀leznicu smo u筶i jer je to sektor, u kome 鎒, u Srbiji, narednih godina biti investirano tri milijarde evra - rekao je, prilikom susreta s novinarima, vlasnik „Inter-kopa“ Rade Nikoli.

Pored posla u inostranstvu, 筧ba鑛i gra餰vinari anga緊vani su na mnogim lokacijama na doma鎒m tr緄箃u, od zavr筧vanja izgradnje Glavnog po箃anskog centra u Zemunu, preko obilaznice oko Beograda i radova na Dobanova鑛oj petlji, te izgradnje stanova u beogradskom naselju „Stepa Stepanovi“, socijalnih stanova u naselju Kamendin u Zemunu i parternog ure餰nja naselja "Dr Ivan Ribar" u Novom Beogradu, do izgradnje nadvo緉jaka na deonici Bulevara Evrope u Novom Sadu i zavr筫tka radova na Zrenjaninskoj petlji.

- Neke strane kompanije ulaze na na筫 tr緄箃e sa cenama do 30 procenata ni緄m od realnih i to naj鑕规e preko projekata Svetske i Evropske banke. Doma鎖 gra餰vinci imaju zato probleme, ali i dr綼va jer se takvi poslovi ne zavr筧vaju na vreme ni kvalitetno – dodaje Rade Nikoli.

2012
06
jun
Karikaturista Du筧n Ga餫nski dobitnik druge nagrade
Beograd
17. me饀narodni salon karikature

Karikaturista Du筧n Ga餫nski, saradnik PR agencije Pragma, dobitnik je druge nagrade na 17. me饀narodnom salonu karikature "Zemun 2012". 甶ri je dodelio prvu nagradu Predragu Koraksi鎢 Koraksu, a tre鎢 Luki Lagatoru iz Crne Gore. Na ovogodi筺jem salonu izlagao je 101 autor iz 35 zemalja, a ukupno je prikazana 251 karikatura. Izlo綽u su otvorili Bora Bala, zamenik upravnika Narodnog pozori箃a, i Branko Najhold, doma鎖n i organizator. Tema ovogodi筺jeg salona je "U zatvoru", a izlo綽a radova 鎒 trajati do 17. juna u zemunskoj galeriji "Stara kapetanija".

Foto: Nagra餰na karikatura (autor Du筧n Ga餫nski)

2012
24
maj
Leskov鑑ni nedovoljno informisani o radu lokalne samouprave
Leskovac

Ve鎖na gra餫na Leskovca smatra da lokalna samouprava nije zainteresovana da pravovremeno informi筫 gra餫ne o aktuelnim lokalnim pitanjima ili to 鑙ni u nedovoljnoj meri 鑙me su gra餫ni onemogu鎒ni da iznesu svoje mi筶jenje i aktivno u鑕stvuju u dono筫nju odluka na nivou lokalne zajednice.

Ovo su glavni rezultati istra緄vanja koje je sprovela nevladina organizacija ''Narodni parlament'' iz Leskovca u saradnji sa 箆edskim Ulof Palme me饀narodnim centrom tokom meseca marta i aprila ove godine. Anketom je obuhva鎒no 500 punoletnih gra餫na Leskovca i okoline, a cilj istra緄vanja je bio da se utvrdi otvorenost leskova鑛e lokalne samouprave prema lokalnoj javnosti i u鑕规e gra餫na u dono筫nju odluka.

2012
12
maj
Odr綼no prvo predavanje 24. generacije Trening radionice za PR
Beograd
24. generacija

Predavanjima na temu "Uvod u PR" i "Menad緈ent ljudskih resursa", zapo鑕ta je edukacija XXIV generacije polaznika Pragmine Trening radionice za odnose sa medijima i PR. U narednih devet celodnevnih termina bi鎒 obra餰ne najzna鑑jnije teme iz oblasti PR, marketinga, poslovne komunikacije, nastupa u medijima i istra緄vanja javnog mnjenja. Polaznici XXIV generacije su zaposleni u privrednim i neprivrednim organizacijama kao i u medijima: "Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a Srbije", Op箃ina Ruma, JP "Putevi Srbije", Inter-kop, Hotel "Palisad" Zlatibor, Carmen line, Radio Luna - U緄ce...

2012
23
apr
"Inter-kop" gradi metro stanice u Kazahstanu
゛bac
Metro

Gra餰vinska kompanija „Inter-kop“ iz ゛pca izabrana je na tenderu za izvo餫鑑 radova armiranobetonske konstrukcije metro stanica „Sajran“ i „Moskva“ u kazahstanskom gradu Almati.

- Vrednost radova iznosi sedam miliona evra, po鑕tak je predvi餰n za drugu polovinu godine, a zavr筫tak planiran za kraj 2013. – izjavio je Milomir Pavlovi, direktor za ino-projekte i tunele u 筧ba鑛oj kompaniji.

Ovaj posao „Inter-kop“ 鎍 realizovati sa kazahstanskom kompanijom AO „Almatymetrokurilis“ sa kojom je dogovoren i zajedni鑛i nastup na tenderima za izvo餰nje tunela u Srbiji.

2012
05
apr
Nerazvijenim op箃inama 39,161 milion dinara
Beograd
Razvoj

Ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin potpisao je danas, u ime Kancelarije za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a, ugovore o dodeli bespovratnih sredstava sa predstavnicima 46 op箃ina, vredne 39.161.260 dinara.

Ugljanin je naglasio da je cilj Kancelarije za odr緄vi razvoj da pomogne nerazvijenim op箃inama da iza饀 iz takozvane "鑕tvrte grupe" op箃ina. On je podsetio da, prema zvani鑞im podacima, Srbija ima 46 nerazvijenih op箃ina, kao i da izme饀 njih i razvijenih op箃ina postoji velika razlika u razvijenosti, oko 15:1.

"Na cilj je da smanjimo tu razliku, da pomognemo op箃inama da vremenom iza饀 iz te 鑕tvrte grupe razvijenosti, da pomognemo op箃inama da vrate 緄vot u svoje sredine", rekao je Ugljanin.

On je ocenio da je Srbija dobijanjem statusa kandidata za 鑜anstvo u Evropskoj uniji dobila i mogu鎛ost da koristi sredstva iz predpristupnih fondova (IPA) za projekte ravnomernog regionalnog razvoja.

"Mi 鎒mo iskoristiti tu mogu鎛ost da se kod evropskih fondova pojavimo na tri na鑙na i kao op箃ine i kao zajednica op箃ina i kao dr綼va", precizirao je Ugljanin.

Prema njegovim re鑙ma, op箃ine moraju iskoristiti sredstva za projekte koji se odnose na re筧vanje problema 鑦rstog otpada, otpadnih voda, formiranje industrijskih zona, jer kad Srbija postane 鑜an EU, ukoliko ti problemi ne budu regulisani, op箃ine 鎒 pla鎍ti penale zbog kojih bi mogle i bankrotirati.

Sredstva nerazvijenim op箃inama su dodeljenja za projektnu dokumentaciju iz oblasti infrastrukture i za projekte generalne regulacije naseljenih mesta, izradu geografsko-informacionog sistema i geodetskih podloga.

2012
28
mar
Ure餰nje naselja "Dr Ivan Ribar"
Beograd
Dr Ivan RibarDr Ivan Ribar

Zavr筺im radovima na sedam pristupnih ulica, otvorenom parking prostoru u dva nivoa, kompletno kanalizacionoj, vodovodnoj i elektro mre緄, igrali箃u i parkovskoj povr筰ni, gra餰vinska kompanija “Inter-kop” omogu鎖鎒 useljenje u dve zgrade od po 36 stanova u naselju “Dr Ivan Ribar” na Novom Beogradu. 〆st stanova sa pripadaju鎖m parking mestima prilago餰no je osobama sa invaliditetom a investitor celokupnog posla je Agencija za investicije Grada Beograda.

2012
26
mar
Ministar Ugljanin sa predsednicima 筫st op箃ina i grada Vranja
Vranje
Vranje

Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a finansira鎒 izradu projektno-tehni鑛e dokumentacije za pro筰renje regionalne sanitarne deponije u Vranju – rekao je ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin, na radnom sastanku sa gradona鑕lnikom Vranja i predsednicima op箃ina Vladi鑙n Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovi箃e, Bujanovac i Pre筫vo.

Regionalna deponija, izgra餰na 2009. godine, trenutno zadovoljava jedino potrebe ovog grada, a da bi postala funkcionalna i za susedne op箃ine, samo za projektnu dokumentaciju neophodno je obezbediti sedam miliona dinara.

Gradona鑕lnik Vranja Miroljub Stoj鑙 obavestio je ministra da je osnovni problem P鑙njskog okruga nedovoljno razvijena saobra鎍jna infrastruktura, i najavio da 鎒, u naredne dve godine, ovaj region biti veliko gradili箃e, a gra餫ni ovog dela Srbije najvi筫 o鑕kuju od zavr筫tka autoputa do granice sa Makedonijom.

Ovaj susret ministra Ugljanina deo je zajedni鑛ih aktivnosti i saradnje Kancelarije za odr緄vi razvoj i prestavnika lokalnih zajednica, a u cilju pru綼nja efikasnije pomo鎖 odr緄vom razvoju ovih nedovoljno razvijenih op箃ina.

2012
18
mar
Delegacija 13 ambasada posetila Sand綼k
Novi Pazar
Sand綼kSand綼k

Ambasadori 13 arapskih i afri鑛ih zemalja boravili su u trodnevnoj poseti regionu Sand綼ka, gde su se upoznali sa privrednim i turisti鑛im potencijalima Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Priboja, Prijepolja i Nove Varo筰.燫adni boravak diplomata organizovala je Kancelarija za odr緄vi razvoj nedovoljno razvijenih podru鑚a na 鑙jem je 鑕lu ministar u Vladi Srbije dr Sulejman Ugljanin, koji je, tokom posete, naglasio da re o poseti koja treba da doprinese da proizvodi ovog dela Srbije do饀 na sajmove, u privredne komore i izlo綽ene prostore dr綼va 鑙ji su ambasadori u trodnevnoj poseti Sand綼ku.

Ministar bez portfelja je ocenio da su nedovoljno razvijena podru鑚a daleko od o鑙ju javnosti i da se Kancelarija trudi da skrene pa緉ju na njih.

"U ovom kraju vlada me饀nacionalna i me饀verska harmonija. S jedne strane, Srbi i Bo筺jaci, s druge strane, Crnogorci i Bo筺jaci 緄ve u harmoniji", kazao je Ugljanin.

Ambasador Al緄ra Abdelkader Mesdoua rekao da 鎒 poseta otvoriti nove mogu鎛osti i "nove mostove" koji 鎒 povezati Srbiju i Sand綼k sa zemljama arapske i afri鑛e grupe.

U delegaciji ambasadora su bili su diplomatski predstavnici Al緄ra, Angole, Egipta, Gane, Gvineje, Iraka, Konga, Kuvajta, Libana, Maroka, Palestine, Sirije i Tunisa.

2012
14
mar
U subotu u "﹗micama"
Veliki festival plesnih parova
Beograd
﹗mice﹗mice

Veliki kvalifikacioni i Kup turnir u latinoameri鑛im i standardnim plesovima, uz u鑕规e 140 plesnih parova iz cele Srbije, koji organizuju Plesni klub "SPIN" i Plesni savez Srbije, bi鎒 odr綼n u subotu, 17. marta, sa po鑕tkom u 13 sati u Centru za sport i kulturu „﹗mice“.

Na turniru 鎒 u鑕stvovati najbolji plesni parovi Srbije od pionirske do seniorske kategorije, predstavnici 22 kluba iz Beograda, 萢鑛a, Novog Sada, Ni筧, Lazarevca, Subotice, Kraljeva, Leskovca, Ba鑛e Topole, Vr筩a i drugih gradova.

Celodnevne kvalifikacije po鑙nju u 13 sati, a finale je od 19 sati. Uz na筫 parove bi鎒 i revijalnih nastupa stranih plesa鑑, nastupa鎒 trostruki svetski prvak u plesu Mi筫 Cigoja i Nika Bagon, a specijalni gosti bi鎒 nove plesne nade, deca iz Pred筴olske ustanove „Zvezdara“.

2012
01
mar
Osmomartovski popust
Edukacija za PR
Beograd
Osmi mart

Prema istra緄vanju Evropske asocijacije za edukaciju i istra緄vanje u PR-u (EUPRERA) dve tre鎖ne prakti鑑ra u oblasti odnosa sa javno规u su 緀ne, i taj procenat je u stalnom porastu.

U prethodne 23. generacije Trening radionice za PR, u organizaciji PR agencije “Pragma” dame su bile zastupljene 鑑k i u ve鎒m procentu. Tim povodom “Pragma” 鎒 svim 緀nama koje se prijave do 8. marta omogu鎖ti ovu edukaciju sa 50 odsto popusta.

2012
28
feb
Projekat NVO ''Narodni parlament''
Kancelarija za komunikaciju sa gra餫nima
Leskovac

Narodni parlamentNevladina organizacija „Narodni parlament“ iz Leskovca uz pomo 箆edskog Ulof Palme centra pokrenula je projekat otvaranja ''Kancelarije za komunikaciju sa gra餫nima i javno informisanje'' na teritoriji op箃ine Leskovac. Na projektu je uklju鑕na i lokalna samouprava koja 鎒 se baviti pitanjima pobolj筧nja komunikacije lokalne vlasti i gra餫na. ''Kancelarija'' 鎒 po prvi put u Leskovcu inicirati izdavanje i distribuciju gradskog biltena, kao i izradu prvog Informatora o radu grada Leskovca u skladu sa Zakonom o informacijama od javnog zna鑑ja. Ovaj projekat je ujedno najobuhvatnija aktivnost u Leskovcu koja se realizuje u partnerstvu izme饀 lokalne vlasti i jedne nevladine organizacije.

“Narodni parlament” je jedna od najstarijih nevladinih organizacija u ju緉oj Srbiji, osnovana pre 13 godina kao pokret vi筫 od stotinu aktivista. Danas, kao organizacija koje svoje projektne aktivnosti implementira na celoj teritoriji Srbije, “Narodni parlament” stoji iza razli鑙tih projektnih aktivnosti od op箃eg dru箃venog zna鑑ja u vi筫 oblasti kao 箃o su: razvoj demokratije i gra餫nskog dru箃va, unapre餰nje dru箃veno-politi鑛og statusa mladih, ja鑑nje lokalnih vlasti i istitucija javne uprave, uspostavljanje prekograni鑞ih i regionalnih mehanizama saradnje.

2012
27
feb
"Inter-kop" radi spolja筺je ure餰nje "Stepe"
Beograd
StepaStepa

Pored izvo餰nja radova na izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa "Stepa Stepanovi" u Beogradu, 筧ba鑛oj kompaniji "Inter-kop" poveren je i posao na spolja筺jem ure餰nju naselja. Radovi podrazumevaju izgradnju dva kilometra saobra鎍jnica sa pripadaju鎜m infrastrukturom - vodovodom i kanalizacijom, odvodnjavanjem, parternim ure餰njem, javnom rasvetom, ozelenjavanjem i kontejnerima za odlaganje sme鎍. Investitor ovog posla je Gra餰vinska direkcija Srbije, a vrednost radova iznosi 400 miliona dinara.

2012
27
feb
Najkomunikativnije gradske organizacije i javne li鑞osti u tradicionalnom izboru "Pragme"
Rasim Ljaji i Ivica Da鑙 i ove godine bez premca
Beograd
Novinar 2011

Rasim Ljaji, ponovo i ubedljivo, a potom Ivica Da鑙, Dragan 衖las, Rodoljub ゛bi (poverenik za informacije od javnog zna鑑ja), te biv筰 potpredsednik Vlade zadu緀n za evrointegracije Bo緄dar 衑li - bili su najkomunikativniji dr綼vni i politi鑛i funkcioneri u Srbiji tokom 2011. godine, pokazuju rezultati tradicionalnog istra緄vanja "Novinar - Va prijatelj" koje je, jedanaestu godinu za redom, sprovela PR agencija "Pragma".

2012
07
feb
甧lturist
Seminar "Poslovna komunikacija"
Beograd
Poslovna komunikacija

"Deo ovoga 箃o smo 鑥li na dana筺jem seminaru, ina鑕 prvom ove vrste koji je organizovan u na筼j firmi, ve smo primenjivali u na筫m svakodnevnom radu, ali i nova iskustva koja su sa nama podelili predava鑙 sigurno 鎒 doprineti kvalitetnijoj slici o "甧lturistu" u javnosti" – op箃i je zaklju鑑k slu筧laca seminara posve鎒nog unapre餰nju ve箃ina poslovnog komuniciranja.

"Osnovna pravila poslovne komunikacije" (predava Predrag Karasovi), "Neverbalna komunikacija" (predava doc Marko Stojanovi) i "PR u oblasti usluga" (predava Mirko Marinovi) naslovi su tema koje su obra餰ne na ovom seminaru uz mno箃vo primera iz prakse i nekoliko prakti鑞ih ve綽i.

2012
28
jan
Zavr筫na obuka XXIII generacije polaznika Trening radionice za PR
Beograd
XXIII krajXXIII kraj

Edukacija XXIII generacije Pragmine Trening radionice za PR i odnose sa medijima zavr筫na je tematskim predavanjima "Re筧vanje konflikata i timski rad" i "Krizni PR", a predavanja su odr綼li Sanja Miloradovi, Dragana Ili i Cvijetin Milivojevi.

U toku dvomese鑞e edukacije, obra餰ne su najbitnije teme iz oblasti PR-a, marketinga, lobiranja, istra緄vanja javnog mnjenja, medijskog nastupa i neverbalne komunikacije.

Polaznici XXIII generacije Trening radionice za PR bili su studenti kao i zaposleni u firmama i institucijama: "Inter-kop" ゛bac, "BMR" ゛bac, "甧lturist", "Loreal Balkan", Gradskoj upravi Zrenjanin, Op箃ini Vrbas, TV Ba鑛a Vrbas, Zlab media...

Foto: Zavr筺o predavanje "Pragmine" Trening radionice (kliknite na sliku za uve鎍ni prikaz)

Ostale vesti